- Briselske institucije strepe od mogućeg uspona Marin Le Pen i Žan-Lika Melanšona u Francuskoj, jer bi njihovi potezi mogli da uzdrmaju budžet EU i evrozonu.
- U EU raste strah i od veštačke inteligencije, pošto ChatGPT već preplavljuje amandmane u Evropskom parlamentu i otežava rad lobistima i službenicima.
Iza zatvorenih vrata evropskih institucija u Briselu vode se političke borbe, preispituju odnosi moći i otvaraju pitanja koja bi mogla da odrede budućnost Evropske unije.
Od mogućeg dolaska Marin Le Pen na vlast u Francuskoj, preko unutrašnjih podela u Evropskoj narodnoj partiji, do sve većeg uticaja veštačke inteligencije i sukoba oko budžeta EU, evropski zvaničnici imaju sve više razloga za zabrinutost.
U svom specijalnom vodiču povodom Noći veštica, POLITICO otkriva ko u briselskim političkim krugovima izaziva najveću nelagodu, jezu i strah i koje bi odluke, savezi i politički preokreti mogli da postanu prava noćna mora za evropske institucije.
Svi se plaše Marin Le Pen
Osoba koja ne da mira evropskim diplomatama, zvaničnicima i poslanicima jeste Marin Le Pen, kandidatkinja koja se nalazi među glavnim favoritima za predsedničke izbore u Francuskoj.
Da li će zaista prepoloviti francuski doprinos budžetu EU, kao što je obećala? Hoće li italijansku premijerku Đorđu Meloni udaljiti od političkog mejnstrima u Briselu? I hoće li zatražiti smenu Ursule fon der Lajen?
U briselskim krugovima počeli su, makar donekle, da se mire sa mogućnošću da Žordan Bardela zauzme mesto u Jelisejskoj palati. Godine koje je proveo vodeći evropske poslove Nacionalnog okupljanja pokazale su da prema Briselu ima određenu dozu pragmatizma.
Međutim, te nade su splasnule nakon što je apelacioni sud u Parizu oslobodio Le Pen prepreka za kandidaturu na predsedničkim izborima.
Budući šef ECB-a strahuje od Žan-Lika Melanšona
Predsednik Evropske centralne banke poslednja je linija odbrane evra od nekonvencionalnih ekonomskih poteza nacionalnih vlada. Međutim, ta uloga mogla bi da bude ozbiljno stavljena na probu ukoliko francuski predsednički kandidat Žan-Lik Melanšon uđe u drugi krug izbora.
Melanšon je, naime, obećao da će milijarde evra francuskog javnog duga "spaliti“.
Njegov zapaljivi plan podrazumeva da ECB, sa sedištem u Frankfurtu, odustane od naplate kamata na veliki deo francuskih državnih obveznica. Reč je o krajnje neuobičajenom potezu, koji bi možda bilo i nemoguće sprovesti, a kritičari upozoravaju da bi čak mogao da dovede do izlaska Francuske iz evrozone.
Sada kada je poznato da će Kristin Lagard u februaru napustiti mesto predsednice ECB-a, stavovi francuskih predsedničkih kandidata o ogromnom javnom dugu zemlje mogli bi da obeleže i trku za njenog naslednika.
Među glavnim kandidatima za tu funkciju pominju se Holanđanin Klaas Knot i Španac Pablo Ernandes de Kos.
Lobisti se plaše ChatGPT-a
Broj amandmana koje podnose poslanici Evropskog parlamenta naglo je porastao od pojave generativne veštačke inteligencije. Pojedini ključni zakoni EU sada se suočavaju sa hiljadama predloženih izmena teksta.
Zvaničnici Parlamenta smatraju da to nije slučajnost. Neki ukazuju na amandmane napisane jezikom koji neobično podseća na tekstove generisane pomoću četbotova, dok drugi tvrde da se povremeno u predlozima izmena citiraju čak i zakoni koji uopšte ne postoje.
Sve veća gomila amandmana postaje noćna mora za lobiste, parlamentarne asistente i službenike koji moraju da ih prate, razvrstavaju i analiziraju. Uz to, sve je prisutniji strah da bi veštačka inteligencija jednog dana mogla potpuno da ih zameni.
Treba pomisliti i na poslanike Evropskog parlamenta, koji bi možda morali da glasaju o svakom od tih amandmana pojedinačno, podizanjem ruke tokom plenarne sednice.
Službenici Evropske komisije plaše se austrijske ministarke za Evropu
Dobro plaćeni službenici Evropske komisije, ali i njihove porodice, zaziru od austrijske ministarke za Evropu Klaudije Bauer.
Ona predvodi inicijativu za značajno smanjenje administrativnih troškova Evropske komisije u narednom sedmogodišnjem budžetskom periodu. Iz tog budžeta finansiraju se plate evropskih službenika i rad institucija.
Kampanja, koju podržava većina prestonica članica EU, rezultirala je predlogom da se administrativni budžet smanji za osam odsto.
Bauer je, prema šalama koje kruže među evropskim zvaničnicima, toliko zastrašujuća da oni smanjuju broj članova svojih delegacija svaki put kada putuju u Austriju.
Džesika Rosval strahuje od Stefana Sežurnea i Valdisa Dombrovskisa
Evropska komesarka za životnu sredinu Džesika Rosval i njen resor imaju razloga za zabrinutost zbog evropskog komesara za industriju Stefana Sežurnea.
On, naime, preuzima vodeću ulogu u pripremi predstojećeg Zakona o cirkularnoj ekonomiji, iako je Rosval zvanično komesarka zadužena upravo za "konkurentnu cirkularnu ekonomiju“.
Situaciju dodatno komplikuje činjenica da se resor za životnu sredinu, na čijem je čelu Rosval, sada nalazi u istoj zgradi Brejdel kao i Sežurneov resor za unutrašnje tržište i industriju.
To stvara uslove za neprijatne susrete po hodnicima, jer Rosval insistira na snažnijoj zaštiti životne sredine, dok Sežurne u prvi plan stavlja industrijski rast.
Rosval je istovremeno pod pritiskom i Valdisa Dombrovskisa, evropskog komesara zaduženog za pojednostavljivanje propisa, koji traži smanjenje birokratije u nekoliko zakona iz oblasti zaštite životne sredine.
Letonski komesar, koji nadgleda takozvane omnibus pakete za pojednostavljivanje zakonodavstva, želi da dogovor bude postignut do kraja godine.
U međuvremenu, Evropska narodna partija (EPP), politička grupacija desnog centra, nastavlja da vrši pritisak na Komisiju da ponovo otvori zakone o zaštiti ptica, prirodnih staništa i voda, neke od najstarijih evropskih propisa o zaštiti prirode, kako bi i oni bili pojednostavljeni.
Aleksandar Stub strahuje od Kaje Kalas i Antonija Košte
Kaja Kalas nije javno komentarisala telefonski razgovor koji je finski predsednik Aleksandar Stub obavio sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Ipak, šefica diplomatije EU jasno je stavila do znanja da ne gleda blagonaklono na takve kontakte.
Međutim, ukoliko bi Putin ponudio ozbiljne pregovore i ustupke, upravo bi Kalas bila logičan sagovornik. Koordinacija spoljne i bezbednosne politike EU spada u njene nadležnosti.
"Naravno da ću razgovarati ukoliko se za to ukaže prilika“, izjavila je u septembru za estonske medije, odgovarajući na pitanje da li bi razgovarala sa Putinom ili ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.
Na telefon bi, međutim, mogao da se javi i Antonio Košta.
Diplomate EU podsećaju da predsednik Evropskog saveta predstavlja Uniju na međunarodnim susretima na najvišem političkom nivou.
Ova institucionalna borba za nadležnosti možda objašnjava zašto je Stub posebno naglasio da su on i norveški premijer Jens Store razgovarali isključivo u ime svojih zemalja, a ne u ime Evrope.
Manfred Veber strahuje od sopstvene političke grupacije
Šta lideru Evropske narodne partije, najveće političke grupacije u Evropi, ne da da mirno spava?
Podele unutar sopstvenih redova.
Veber je do sada uspevao da održi disciplinu u svojim redovima i želi da ujedini političku grupaciju pred izbore za Evropski parlament 2029. godine, koje predstavlja kao borbu protiv krajnje desnice.
Međutim, to bi moglo da bude znatno teže nego što izgleda, jer se nacionalne delegacije EPP-a sve češće sukobljavaju oko pitanja da li treba sarađivati sa strankama krajnje desnice ili ih politički izolovati.
Članovi grupacije strahuju od Uarde Bensuag
Važnu ulogu u Veberovoj strategiji ima Uarda Bensuag, generalna sekretarka političke grupacije i njegova šefica kabineta.
Kao jedna od njegovih najpoverljivijih saradnica, poznata je kao sposobna, ali nemilosrdna politička operativka. Među zaposlenima u EPP-u važi za osobu sa kojom ne bi želeli da se sukobe, naročito kada je sretnu u lavirintu hodnika Evropskog parlamenta.
Niko se ne plaši Evropskog parlamenta, a da li bi trebalo?
Pokušaji Evropskog parlamenta da zaplaši države članice zbog pregovora o narednom dugoročnom budžetu EU do sada su bili gotovo tragikomični.
Parlament neprestano preti da će blokirati usvajanje budžeta, ali čini se da se na te pretnje niko previše ne obazire niti veruje da će biti sprovedene.
A trebalo bi da ih shvate ozbiljno.
Kada dođe vreme za usvajanje budžeta, biće potrebno 361 od ukupno 720 glasova poslanika. U politički fragmentisanom Parlamentu, u kojem postoji snažno protivljenje planovima da se objedine sredstva namenjena poljoprivredi i regionalnom razvoju, razlika između usvajanja i odbacivanja budžeta mogla bi da bude veoma mala.
Što glasnije poslanici budu protestovali, a Savet EU duže ignorisao njihove zahteve, to će njihova odlučnost da pokažu kako pretnje nisu prazne reči biti veća.
(EUpravo zato)
