- Kristin Lagard napušta čelo ECB 7. februara 2027, gotovo osam meseci pre isteka mandata, pa se već razmatra njen naslednik.
- Pre ECB-a vodila je MMF i bila ministarka finansija Francuske, a tokom mandata ECB suočila se sa pandemijom, inflacijom i energetskom krizom.
- Najveća mrlja u karijeri ostaje presuda u Francuskoj zbog nemara u slučaju Bernara Tapija, dok se kao naredna stanica pominje Svetski ekonomski forum.
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard napustiće funkciju 7. februara naredne godine, znatno pre isteka mandata koji joj traje do oktobra 2027. godine, objavila je ECB u četvrtak.
Lagard se nalazi na čelu ove institucije od jula 2019. godine, a njen odlazak otvara pitanje izbora naslednika na jednoj od najvažnijih funkcija u evropskom finansijskom sistemu.
Prema pisanju CNBC-ja, članovi Upravnog saveta ECB ispratili su Lagardovu ovacijama nakon što je saopštena vest o njenom odlasku.
Objava je stigla uoči nove odluke ECB o kamatnim stopama, koja se očekuje kasnije tokom dana. Odluke centralne banke direktno utiču na cenu zaduživanja, uslove kreditiranja i kretanje inflacije u evrozoni.
Lagardin odlazak pre završetka mandata mogao bi da pokrene razgovore među evropskim liderima o izboru novog predsednika institucije koja ima ključnu ulogu u određivanju monetarne politike evrozone.
Od advokatske kancelarije do vrha evropskih finansija
Kristin Lagard rođena je 1. januara 1956. godine u Parizu. Pre nego što je postala jedna od najuticajnijih žena u svetskim finansijama, izgradila je karijeru u međunarodnom pravu. Studirala je pravo i političke nauke u Francuskoj, a gotovo dve decenije radila je u američkoj advokatskoj kancelariji Baker McKenzie, gde je napredovala do mesta predsednice globalne uprave.
U francusku politiku ušla je 2005. godine, a dve godine kasnije postala je ministarka finansija u vladi Nikole Sarkozija. Na toj funkciji ostala je do 2011, kada je imenovana za generalnu direktorku Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Bila je prva žena na čelu te institucije.
U julu 2019. izabrana je za predsednicu Evropske centralne banke, a dužnost je preuzela u novembru iste godine, nasledivši Marija Dragija. Tokom njenog mandata ECB se suočila sa pandemijom, energetskom krizom, rastom inflacije i potrebom za snažnim povećanjem kamatnih stopa. Njena uloga bila je da usmerava monetarnu politiku evrozone u periodu velikih ekonomskih potresa.
Slučaj koji je obeležio njenu karijeru
Najozbiljnija pravna kontroverza u Lagardinoj karijeri vezana je za slučaj francuskog biznismena Bernara Tapija. Dok je bila ministarka finansija Francuske, 2008. godine odobrila je rešavanje dugotrajnog spora između Tapija i državne banke Kredi Lione putem arbitraže. Takav postupak završio se isplatom odštete koja je sa kamatama dostigla oko 403 miliona evra iz javnih sredstava.
Francuski sud je u decembru 2016. proglasio Lagard krivom za nemar u tom slučaju, jer nije osporila odluku arbitraže. Sud joj, međutim, nije izrekao kaznu, uzimajući u obzir okolnosti slučaja i njen položaj. Tužilaštvo je prethodno tražilo oslobađajuću odluku, a Lagard je negirala da je postupila nemarno.
Uprkos presudi, ostala je na čelu MMF-a, a potom je izabrana i za predsednicu ECB-a. Slučaj Tapije i danas se navodi kao najpoznatija pravna mrlja u njenoj političkoj biografiji.
Gde odlazi posle ECB-a?
Prema izveštaju Rojtersa od 15. oktobra 2026, Svetski ekonomski forum (WEF), organizacija koja svake godine okuplja političke lidere i predstavnike poslovnog sveta u Davosu, razmatra mogućnost da Lagard preuzme funkciju predsedavajuće.
Kao mogući termin odluke pominjan je novembar.
Njen odlazak iz ECB-a pre isteka mandata vremenski se poklapa sa pripremama za promenu rukovodstva u nekoliko ključnih evropskih finansijskih institucija. Ipak, eventualno imenovanje u WEF ne treba smatrati konačnim dok ne bude zvanično potvrđeno.
(EUpravo zato)
