Nosilac Studentske liste, Ilija Srdanović, ostavio je otvorenu mogućnost preispitivanja dosadašnje politike Srbije prema Ruskoj Federaciji, uključujući pitanje sankcija Moskvi.
Kako je istakao za Radio Slobodnu Evropu, o budućim spoljnopolitičkim odlukama mogli bi da odlučuju građani Srbije.
Za razliku od odnosa prema Rusiji, o kojem nije izneo konačan stav, Srdanović je nedvosmisleno potvrdio da će Srbija nastaviti pristupanje Evropskoj uniji.
Sankcije Rusiji kao pitanje budućeg dijaloga
Na pitanje novinara da li će putem dijaloga biti preispitan odnos Srbije prema Rusiji, Srdanović je odgovorio da sva pitanja međunarodnih odnosa moraju biti predmet razgovora unutar društva.
"Svakako da će to biti dijalog unutar same naše zajednice. Sva pitanja međunarodnih odnosa moraju da budu ostvarena kroz otvoreni dijalog naših građana. To ne može da kreira jedan čovek", izjavio je Srdanović.
On je potom ocenio da je pobedom njegove liste okončan način upravljanja u kojem su, prema njegovim rečima, najvažnije odluke bile u rukama pojedinca.
"Mi smo se potrudili i u tome uspeli da takav sistem vladavine, u kome jedan čovek odlučuje gde ćemo i kuda se kao nacija kretati, više nikada u Srbiji ne zaživi", rekao je Srdanović.
Iako nije konkretno naveo da bi odluke mogle da se donose na referendumima, dodao je: "Pa, slično kao u odnosima sa svim drugim državama. Međunarodna politika se kreira usklađena sa zahtevima i većinskom voljom građana, a ne mišljenjem jednog čoveka ili veoma male grupe ljudi koji će o tome odlučivati umesto građana".
Sa druge strane, jedan od predstavnika Studentske liste, akademik Radomir Saičić, izjavio je za RIA Novosti da ta politička opcija nema nameru da uvodi sankcije Rusiji.
"Kao što smo naveli u našem programu, Studentska lista se ne zalaže za uvođenje sankcija protiv Rusije", poručio je Saičić, objašnjavajući da Srbija ima sopstveno iskustvo sa sankcijama i da međunarodne probleme treba rešavati dijalogom i pregovorima.
Evropske integracije bez dileme
Za razliku od razgovora o Rusiji, Srdanović je na pitanje o evropskim integracijama dao jasan odgovor.
"Mi ostajemo na putu evropskih integracija", poručio je nosilac Studentske liste.
On je objasnio da je Srbija pre 26 godina prihvatila evropski proces i najavio njegov nastavak.
Srdanović je u intervjuu najavio i usklađivanje unutrašnje politike Srbije sa zahtevima iz poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe, osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost, ocenjujući da su upravo pitanja vladavine prava i funkcionisanja institucija među glavnim preprekama daljem napredovanju Srbije u evropskim integracijama.
Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, istakla je da Srbija neće moći značajnije da napreduje u pristupanju EU bez usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.
Upravo je pitanje sankcija Rusiji jedna od najvažnijih tačaka tog usklađivanja.
EU: Promena vlasti u Srbiji ne menja obaveze iz procesu normalizacije odnosa s Kosovom
"Promena vlasti u Srbiji ne menja obaveze koje ta zemlja ima u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom", poručili su iz Evropske unije.
U Briselu naglašavaju da bi, u svetlu rezultata izbora u Srbiji, u ovoj fazi bilo preuranjeno spekulisati o mogućim promenama pregovaračke pozicije Srbije ili o njihovim posledicama po dijalog. EU očekuje da Srbija nastavi da se konstruktivno angažuje, da poštuje postojeće obaveze i da doprinese napretku ka normalizaciji.
"Rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji ne menjaju osnove dijaloga uz posredovanje EU niti obaveze koje su strane preuzele", rekao je portparol EU u izjavi za RSE.
"Dijalog uz posredovanje EU ne zavisi od pojedinačnih političkih lidera. Sve postojeće obaveze ostaju na snazi, uključujući i one koje proističu iz Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i Aneksa o njegovoj primeni (Ohridski sporazum)", dodao je.
Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova počeo je u martu 2011. godine. Od niza postignutih sporazuma ključni su Briselski sporazum iz aprila 2013, kojim su prvi put utvrđeni principi normalizacije odnosa Beograda i Prištine, uključujući i formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, i Sporazum o putu ka normalizaciji, postignut u Briselu u februaru 2023, sa Aneksom o primeni dogovorenim u Ohridu u martu iste godine.
Njime su predviđeni dobrosusedski odnosi, uzajamno priznavanje dokumenata i nacionalnih simbola, odricanje Srbije od protivljenja članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, uz primenu svih ranijih sporazuma.
(EUpravo zato/slobodnaevropa.org)
