Sjedinjene Američke Države ponovo su pokrenule desetine udara na Iran, navodeći da je reč o odmazdi za napade Teherana na trgovačke brodove u Ormuskom moreuzu.
Nakon američkih napada, predsednik Donald Tramp rekao je novinarima na samitu NATO-a u Ankari da smatra da je "memorandum o razumevanju sa Iranom završen".
Iako bi možda dozvolio nastavak mirovnih pregovora, ocenio je da bi oni bili "gubljenje vremena".
Cena nafte Brent porasla je za 6 odsto na 78 dolara po barelu, dok su evropske akcije pale za 1,6 odsto nakon njegovih izjava. Dolar je ojačao, a prinosi na državne obveznice porasli su, dok su investitori procenjivali rizik od ponovnog jačanja inflacije.
Novi napadi na Iran dogodili su se usled mirovnih pregovora i tokom višednevne sahrane iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, koji je poginuo još u prvim minutima rata, u februaru. Ovo su najveći takvi napadi od aprila, kada su obe strane prvobitno pristale na razgovore o prekidu vatre.
Iranski Korpus čuvara islamske revolucije (IRGC) saopštio je da je napao američke ciljeve u susednim zemljama, pa su se u sredu ujutru oglasile sirene u Bahreinu i Kuvajtu.
Obe strane se međusobno optužuju za kršenje memoranduma, kojim je pre tri nedelje započet proces mirovnih pregovora.
Šta se dogodilo na Bliskom istoku?
Centralna komanda američke vojske (CENTCOM) saopštila je da je u sredu po lokalnom vremenu izvela napade na više od 80 ciljeva u Iranu.
"Sinoć smo veoma snažno napali vrlo opasne ljude iz Irana. Oni su bolesni, nešto s njima nije u redu", poručio je Tramp.
Prema CENTCOM-u, Iran je napao tri broda: tanker M/T Al Rekajat pod zastavom Maršalskih Ostrva, M/T Vedijan pod saudijskom zastavom i M/T Cyprus Prosperity pod zastavom Liberije, za koje se veruje da su plovili blizu obale Omana.
Iran je naložio svim brodovima da se kreću kroz moreuz prema njegovoj "bezbednoj ruti", koja ih vodi mnogo bliže iranskoj obali. Lokalna televizija je prenela da su brodovi ignorisali upozorenja iranskih snaga da promene kurs.
Kao odgovor na pucnjavu na tankere, CENTCOM je naveo da su američke snage gađale iranske sisteme protivvazdušne odbrane, komandne i kontrolne mreže, obalske radare, kapacitete za protivbrodske rakete, kao i više od 60 manjih plovila IRGC-a u i oko moreuza, kako bi umanjile sposobnost Irana da nastavi napade na međunarodnu trgovinu.
SAD su takođe ponovo uvele sankcije Iranu kao odgovor na napade na tankere.
CENTCOM je upozorio da su mogući novi napadi ukoliko Iran nastavi da deluje "van dogovora". Memorandum predviđa, između ostalog, da Iran treba da omogući slobodan prolaz kroz Ormuski moreuz najmanje 60 dana tokom trajanja pregovora.
Analitičar iz Teherana, Hosein Rojvaran, rekao je da su tankeri možda bili meta jer su ušli u područje gde su iranske ekipe uklanjale mine.
"Područje kod Omana verovatno je puno mina", rekao je Rojvaran.
Koje lokacije u Iranu su pogođene?
Iranski mediji su javili da su zabeležene eksplozije u južnom lučkom gradu Siriku, gde su projektili pogodili komercijalne i ribarske dokove. Više ljudi je povređeno, ali tačan broj žrtava nije poznat.
Gađano je i strateški važno ostrvo Kešm u Ormuskom moreuzu, kao i u područja blizu luke Bandar Abas.
Dve vojne baze u južnoj provinciji Bušer pogođene su projektilima, ali za sada nema izveštaja o poginulima ili povređenima.
Koje su još mere SAD preduzele?
SAD su ponovo uvele sankcije na iransku naftu iako su ih prethodno privremeno ublažile zbog energetske krize koja je nastala zatvaranjem moreuza.
Kako je Iran reagovao?
IRGC je saopštio da je izveo odmazdu na 85 američkih vojnih ciljeva u Bahreinu i Kuvajtu.
Iransko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je američke napade kao grubo kršenje memoranduma i međunarodnog prava.
Naveli su da će Iran braniti svoj teritorijalni integritet i bezbednost i "gađati izvor agresije".
Predsednik parlamenta, Mohamed Galibaf, rekao je da američki potezi predstavljaju "velika kršenja sporazuma", dodajući da je era zastrašivanja završena.
"Nećemo popustiti", istakao je.
Ministar spoljnih poslova, Abas Aragči, izjavio je da su američki napadi poništili ključne elemente mirovnog sporazuma.
Šta se dešava sa mirovnim pregovorima SAD i Irana?
Pregovori su sada neizvesni.
Tramp je rekao da smatra da je sporazum "završen", iako bi pregovori mogli formalno da se nastave.
Sporazum je predviđao prekid borbi i obnovu slobodne plovidbe kroz moreuz, uz ublažavanje sankcija.
Kako su reagovale druge zemlje?
Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, podržao je američke poteze, ocenivši da su opravdani.
Zalivske zemlje, uključujući Kuvajt, Katar i Oman, osudile su iranske napade kao kršenje suvereniteta i međunarodnog prava.
Ujedinjeni Arapski Emirati ocenili su da Iran podriva stabilnost regiona, dok je Egipat pozvao na uzdržanost i smirivanje tenzija.
Šta sledi?
Analitičari smatraju da obe strane možda žele da izbegnu potpunu eskalaciju.
Postoji mogućnost da Iran provocira SAD u osetljivom trenutku, ali i da obe strane pokušavaju da dobiju na vremenu za pregovore.
"Da li će ovo voditi ka miru ili ratu - verovatno je da će obe strane pokušati da smanje tenzije", ocenjuju analitičari, prenosi Al Jazeera.
(EUpravo zato/Al Jazeera)
