Irska je 1. jula po osmi put preuzela predsedavanje Savetom Evropske unije, u trenutku kada se Unija suočava sa nekoliko izazova – od rata u Ukrajini i nestabilnosti na Bliskom istoku, preko pitanja globalne konkurentnosti, do procesa proširenja na Zapadni Balkan.
Za Dablin, koji je od jedne od najsiromašnijih članica postao primer uspešne evropske integracije, ovo predsedavanje predstavlja priliku da iskustvo sopstvenog puta u Uniju prenese zemljama koje se i same nalaze na tom putu.
Šta ta uloga znači za malu zemlju sa velikim iskustvom evropskih integracija, kakav je stav Dablina prema bezbednosti kontinenta i proširenju Unije na Zapadni Balkan, kao i kakvu poruku Irska šalje Srbiji, o svemu tome je ambasador Irske u Srbiji Kevin Kolgan govorio za EUpravo zato.
"Kao što ste rekli, ovo je osmi put da Irska predsedava Savetom Evropske unije i velika nam je čast. Za jednu malu zemlju poput naše velika je privilegija da dobije priliku da predsedava Evropskom unijom.
Irska u toj ulozi nastupa kao nepristrasan posrednik, facilitator i koordinator koji okuplja ljude kako bi postigli dogovor o ključnim pitanjima. Tokom našeg predsedavanja imaćemo tri glavna prioriteta.
Prvi je unapređenje konkurentnosti Evrope. Evropa danas posluje u veoma zahtevnom međunarodnom ekonomskom okruženju i mora biti spremna da se takmiči. Potrebne su nam evropske kompanije koje mogu da investiraju, inoviraju i otvaraju nova radna mesta za evropske građane.
Drugi prioritet odnosi se na vrednosti. Znamo da je Evropska unija izgrađena na temeljnim vrednostima – vladavini prava, podršci demokratiji i drugim principima. Upravo su te vrednosti jedan od razloga zbog kojih je Evropska unija postala najuspešniji mirovni projekat u svetu. Zato su za nas vrednosti kamen temeljac ovog predsedavanja.
Treći prioritet je bezbednost. Svi znamo da živimo u svetu koji više nije bezbedan kao nekada. Zato smatramo da Evropa mora da nastupa jedinstveno i da koordinisano deluje u oblasti bezbednosti."
Ruska agresija na Ukrajinu i nestabilnost na Bliskom istoku postavili su bezbednost visoko na agendu Evropske unije. Kako Irska pristupa pitanjima evropske odbrane i bezbednosti?
"Živimo u svetu koji više nije bezbedan. Imali smo brutalnu invaziju na Ukrajinu. Imamo krizu na Bliskom istoku. Suočavamo se i sa novim hibridnim i sajber pretnjama.
Važno je da prema svim tim izazovima imamo zajednički pristup. Svet više ne funkcioniše na način na koji je nekada funkcionisao. Zato Evropa mora da se ujedini i da države članice pružaju podršku jedna drugoj. Jedan od zadataka Irske tokom predsedavanja biće da obezbedi da Evropa i njeni bezbednosni sistemi budu spremni, otporni i sposobni da zaštite sebe."
Proširenje Evropske unije
Na Zapadnom Balkanu jedna od glavnih tema je proširenje, a poslednjih meseci se oseća novi zamah. U Tivtu je održan i Samit EU-Zapadni Balkan, a u evropskim prestonicama se sve češće govori o potrebi da proces proširenja dobije konkretniji vremenski okvir. U Briselu se raspravlja i o idejama faznog uključivanja zemalja kandidata u pojedine segmente evropskog tržišta i politika, i pre nego što steknu punopravno članstvo, a Irsko predsedavanje jasno je istaklo ambiciju da pripremi teren za prijem novih država članica.
Da li je to realan cilj u roku od šest meseci? I koje konkretne korake Irska planira da preduzme kako bi taj cilj približila ostvarenju?
"Irska je verovatno jedan od najboljih primera koristi koje proširenje Evropske unije donosi. Pridružili smo se Evropskoj uniji 1973. godine i od tada smo doživeli ogromnu transformaciju. Od jedne od najsiromašnijih država članica postali smo jedna od najrazvijenijih i najbogatijih zemalja Evropske unije.
Želimo da i građani svih zemalja kandidata osete iste koristi. Zato ćemo nastaviti da podržavamo proces zasnovan na zaslugama. Zemlje koje ispune postavljene kriterijume i dostignu potrebna merila treba da budu nagrađene napretkom u pristupnom procesu.
Naš cilj je da pitanje proširenja ostane visoko na dnevnom redu Evropske unije, uprkos brojnim drugim izazovima. Istovremeno ćemo građanima Irske, Evropske unije i zemalja kandidata objašnjavati koje su konkretne koristi članstva u Evropskoj uniji."
Kada govorimo o procesu pristupanja, sve češće se pominje fazni pristup. Kakav je vaš stav o tome?
"Irska veruje u punopravno članstvo svih zemalja kandidata. Videli smo kakvu je korist članstvo donelo našim građanima. Znamo da će i građani zemalja kandidata imati iste koristi.
Naš cilj je da pitanje proširenja ostane visoko na dnevnom redu Evropske unije, uprkos brojnim drugim izazovima.
Smatramo da je svaka inicijativa koja može da ubrza ostvarivanje tih koristi dobrodošla. Ali krajnji cilj mora ostati punopravno članstvo u Evropskoj uniji."
Da li postoji posebna strategija za Zapadni Balkan, a posebno za Srbiju?
"Irska veoma dobro razume koliko je Zapadni Balkan važan za Evropu, ali i koliko je Evropa važna za Zapadni Balkan. Otvorili smo dve nove ambasade u regionu – ovde u Beogradu i u Sarajevu. To pokazuje koliko je ovaj region važan za nas.
Želimo da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice Evropske unije. Verujemo da je Evropska unija jedan od najvećih mirovnih projekata u istoriji i da će doprineti trajnom miru i bezbednosti u ovom regionu."
Po vašem mišljenju, koje su danas najveće prepreke koje Srbija mora da prevaziđe na svom putu ka članstvu u Evropskoj uniji?
"Mislim da je to prilično jasno navedeno u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije. To su pitanja koja se iz godine u godinu ponavljaju vladavina prava, sloboda medija, jačanje demokratskih procesa i snažnije institucije.
Evropska unija je u tehničkoj proceni zaključila da je Srbija spremna za otvaranje Klastera 3. Irska je i ranije podržavala takvu procenu. Želimo da zemlje koje sprovedu potrebne reforme i ispune kriterijume budu prepoznate i da im se omogući da nastave napred u procesu pristupanja.
(EUpravo zato)
