Drugog dana samita lidera Evropske unije na Kipru, fokus se pomera na širu regionalnu dimenziju i konkretizaciju političkih prioriteta koji su otvoreni tokom prvih razgovora održanih u četvrtak uveče.
Evropski lideri nastavili su neformalne sastanke, a centralni događaj dana bio je radni ručak sa ključnim partnerima iz regiona Bliskog istoka. Kako je i najavljeno, razgovori su bili usmereni na aktuelnu bezbednosnu situaciju, zajedničke izazove i mogućnosti za unapređenje saradnje u regionu koji ima sve veći strateški značaj za Evropsku uniju.
Ovaj deo samita dolazi u trenutku pojačanih geopolitičkih tenzija, naročito zbog sukoba na Bliskom istoku, koji imaju šire posledice po energetsku sigurnost, stabilnost tržišta i globalne trgovinske tokove, uključujući i bezbednost pomorskih ruta kroz Ormuski moreuz.
Upravo zbog toga, evropski lideri nastoje da kroz dijalog sa partnerima iz regiona dodatno ojačaju koordinaciju i predvidljivost u kriznim situacijama.
"Danas na Kipru, na raskrsnici kontinenata i kultura, potvrđujemo našu čvrstu solidarnost sa našim bliskoistočnim partnerima. Vremena poput ovih zahtevaju jača partnerstva. Produbićemo naše veze na svim nivoima, od odbrane i bezbednosti do investicija," poručila je Ursula fon edr Lajen.
Pored spoljnopolitičkih tema, nastavljena je i rasprava o višegodišnjem finansijskom okviru Evropske unije za period 2028-2034 (MFF), koji predstavlja ključni instrument za definisanje budžetskih prioriteta Unije u narednom ciklusu.
U tom kontekstu, lideri su se fokusirali na nove sopstvene resurse, izvore prihoda u budžetu EU i kako VFO može doprineti dugoročnoj agendi konkurentnosti EU. Lideri će redovno razgovarati o VFO tokom 2026. godine kako bi se osigurao blagovremeni dogovor, navodi se u saopštenju iz Brisela.
Antonio Košta: "Situacija u svetu se pogoršava bez političkog rešenja"
António Košta zahvalio se predsedniku Hristodulidesu na organizaciji sastanka u ključnom trenutku, naglasivši da rat na Bliskom istoku već ima teške posledice po ljude, infrastrukturu i globalnu ekonomiju, te da se situacija pogoršava bez političkog rešenja.
Istakao je da je bezbednost Evrope tesno povezana sa bezbednošću regiona i da je saradnja u oblasti bezbednosti i odbrane od presudnog značaja. Dodao je da EU ostaje posvećena deeskalaciji i pregovorima uz poštovanje međunarodnog prava.
"Evropska unija je u potpunoj solidarnosti sa vašim zemljama i vašim narodima. Možete računati na nas", poručio je Košta.
On je ocenio da je produženje primirja sa Iranom pozitivan korak i naglasio da pregovori moraju biti nastavljeni kako bi se došlo do trajnog rešenja. Takođe je istakao da Ormuški moreuz mora biti otvoren bez ograničenja, jer je to od vitalnog značaja za globalnu ekonomiju. Dodao je da je diplomatija jedini održiv put i da je EU spremna da doprinese, uključujući i rešavanje nuklearnog pitanja i obnovu energetske infrastrukture u Zalivu.
Bezbednost i klauzula 42,7
Kiparski predsednik Nikos Hristodulides uoči samita naglasio je da želi iskoristiti skup da započne dubinsko razmatranje Člana 42.7 ugovora EU, koji obavezuje međusobnu pomoć u slučaju oružane agresije na državu članicu.
"Imamo Član 42.7 i ne znamo šta će se desiti ako neka država članica aktivira ovaj član", rekao je Hristodulides agenciji AP pre samita.
Visoki zvaničnik EU rekao je da je ideja da lideri slobodno raspravljaju o Članu 42.7, njegovoj kompatibilnosti sa NATO-om i njegovoj praktičnoj dimenziji. Ugovori EU ostavljaju vrata otvorena za različite vrste pomoći, od ekonomske i diplomatske do vojne.
Tokom boravka u Nikoziji, lideri će se takođe baviti budućim oblikom dugoročnog budžeta EU, pri čemu Komisija predlaže 2 biliona evra tokom sedmogodišnjeg perioda od 2028. do 2034. godine. Većina zemalja EU želi da smanji glavnu cifru, ali se ne slažu oko toga koje budžetske okvire treba smanjiti.
Cilj u Briselu je da se do kraja godine postigne dogovor o novom budžetu, jer će 2027. godine biti održani važni izbori u Francuskoj, Italiji, Španiji i Poljskoj.
(EUpravo zato.rs)
