Članovi Trampove administracije trebalo bi u sredu da se sastanu s danskim zvaničnicima kako bi razgovarali o Grenlandu.
Sastanak, koji zasad nije zvanično najavljen, uslediće nakon što je američki ministar spoljnih poslova Marko Rubio prošle nedelje pred Kongresom izjavio da je predsednik Donald Tramp zainteresovan za kupovinu te danske teritorije.
Bela kuća je dodatno poručila da se razmatra širok raspon opcija za preuzimanje Grenlanda, uključujući i upotrebu vojne sile.
Iako je Rubio u razgovoru s novinarima umanjivao vojnu opciju, Tramp je tokom vikenda ponovo zaoštrio retoriku.
"Ako mi ne uzmemo Grenland, uzeće ga Rusija ili Kina, a ja to neću dopustiti. Voleo bih da postignem dogovor. To je lakši put. Ali ovako ili onako, uzećemo Grenland", rekao je Tramp iz predsedničkog aviona "Air Force One".
Narušeni odnosi SAD i evropskih saveznika
Američki senator Tim Kejn, koji se prošle nedelje sastao s danskim zvaničnicima, napomenuo je kako veruje da bi demokrate i republikanci u Kongresu mogli da se ujedine kako bi sprečili bilo kakvu vojnu akciju usmerenu na preuzimanje Grenlanda.
Sve žešća retorika poslednjih nedelja dodatno je opteretila već narušene odnose Sjedinjenih Država sa saveznicima u Evropi.
Više evropskih diplomata je priznalo kako je sve jasnije da američka predanost odbrani Evrope i NATO više nije jednako čvrsta kao proteklih decenija, pa čak ni kao tokom prvih godina rata u Ukrajini. Jedan diplomata je naveo da bi pitanje Grenlanda moglo da bude prelomna tačka.
Na pitanje da li bi razmotrio povlačenje SAD iz NATO-a, Tramp je odgovorio: "To bi uštedelo mnogo novca. Volim NATO, ali pitam se da li bi oni bili tu za nas ako bi nam bili potrebni. Nisam siguran da bi".
Guverner Luizijane imenovan za posebnog izaslanika
Republikanski guverner Luizijane, Džef Landri, koga je Tramp prošlog meseca imenovao za posebnog izaslanika za Grenland, napisao je na Iksu da je "istorija važna" i da su Sjedinjene Države tokom Drugog svetskog rata branile suverenitet Grenlanda kada Danska to nije mogla.
"Nakon rata Danska ga je ponovo okupirala, zaobilazeći i ignorišući protokole UN. Ovo bi trebalo da bude pitanje gostoljubivosti, a ne neprijateljstva", napisao je Landri.
Na to je reagovao danski ambasador u SAD, Džesper Moler Sorensen, poručivši da su "činjenice takođe važne", naglasivši da je Grenland "vekovima deo Kraljevine Danske". Istakao je i da su prošle nedelje svih pet stranaka u grenlandskom parlamentu ponovo poručile da ne žele da postanu deo SAD.
"Ne želimo da budemo Amerikanci, ne želimo da budemo Danci, želimo da budemo Grenlanđani", poručili su u zajedničkoj izjavi grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen i lideri četiri stranke.
(EUpravo zato/Index.hr)
