Diplomatske aktivnosti visokog rizika nastaviće se i naredne sedmice, kada bi trebalo da se sastane takozvana "Koalicija voljnih", u trenutku dok Ukrajina nastoji da obezbedi dodatnu podršku evropskih saveznika.
U isto vreme, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dodatno je naglasila da je članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji ključni deo paketa bezbednosnih garancija za Kijev, nakon razgovora sa evropskim liderima.
Fon der Lajen je, posle konsultacija sa evropskim zvaničnicima o toku mirovnih pregovora, istakla da je pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji od suštinskog značaja za buduću bezbednost te zemlje.
U objavi na društvenim mrežama, nakon razgovora u okviru Berlinskog formata, u kojem učestvuju lideri Nemačke, Francuske i Poljske, poručila je da samo članstvo u Uniji predstavlja bezbednosnu garanciju samo po sebi.
"Na kraju, prosperitet slobodne ukrajinske države leži u članstvu u Evropskoj uniji. Proširenje ne donosi korist samo državama koje se priključuju, već, kao što su pokazali prethodni talasi proširenja, koristi ima i sama Evropa", navela je Fon der Lajen.
Njene izjave dolaze nakon intenzivne sedmice diplomatije između zvaničnika Sjedinjenih Američkih Država, Ukrajine i Evrope.
Posle bilateralnog sastanka sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da su bezbednosne garancije između tri strane "gotovo dogovorene".
Ipak, iako se pristupanje EU smatra ključnim elementom buduće stabilnosti, taj proces nosi brojne izazove za samu Uniju.
Ulazak u EU zahteva duboke reforme i saglasnost svih 27 država članica. Za Evropsku komisiju, pitanje Ukrajine predstavlja delikatno balansiranje između striktne primene kriterijuma za sve kandidate i uvažavanja vanrednih okolnosti u kojima se zemlja nalazi dok su mirovni pregovori još u toku.
Dodatnu prepreku predstavlja veto mađarskog premijera Viktora Orbana, koji više puta ističe da Ukrajina ne ispunjava uslove za članstvo, predlažući umesto toga ograničeno partnerstvo. Tokom ove godine, njegov veto blokirao je svaki napredak u pristupnim pregovorima, uključujući i tehničke faze procesa.
Evropska komisija, međutim, tvrdi da je Ukrajina tehnički spremna da nastavi dalje. Nezadovoljstvo sporim tempom dovelo je do rasprava o pravilu jednoglasnosti u procesu proširenja, ali konkretne pravne izmene zasad nisu ostvarene.
Nakon razgovora Berlinske grupe u utorak ujutru, vršilac dužnosti premijera Holandije Dik Šof izjavio je da će se "Koalicija voljnih", grupa zemalja koje podržavaju Ukrajinu, predvođena Francuskom i Ujedinjenim Kraljevstvom, sastati naredne sedmice.
U međuvremenu, razgovori o miru nailaze na nove prepreke. Nakon sastanka Trampa i Zelenskog u Mar-a-Lagu, obe strane govorile su o napretku ka mirovnom sporazumu pod vođstvom SAD, ali je proces usporen nakon što je Rusija tvrdila da je Ukrajina izvršila napad na privatnu rezidenciju predsednika Vladimira Putina.
Kijev je te navode oštro demantovao, nazvavši ih „potpunom izmišljotinom" čiji je cilj da se opstruišu mirovni napori. Tramp je novinarima rekao da ga je Putin lično obavestio o navodnom incidentu, dodavši da smatra da „nije pravo vreme za takve poteze".
Američki predsednik nije naveo da li američke obaveštajne službe raspolažu sopstvenim saznanjima o tom slučaju. U međuvremenu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov zapretio je odmazdom, dok je Rusija tokom vikenda izvela novi talas raketnih i dron napada na Ukrajinu, uglavnom na Kijev.
Evropski lideri su, međutim, pokazali veću skepsu prema ruskim tvrdnjama. Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da mirovni proces napreduje, ali da zahteva "iskrenost i transparentnost svih strana, uključujući Rusiju".
Tramp je, nakon razgovora sa Zelenskim, Putinom i evropskim liderima, izrazio oprezni optimizam u pogledu mogućnosti postizanja mirovnog rešenja, ističući da je okončanje rata u interesu svih. Ipak, naglasio je da pitanje eventualnih teritorijalnih ustupaka Ukrajine, uključujući ruske zahteve u vezi sa istočnim regionom Donbasa, ostaje otvoreno i izuzetno složeno.
Američki predsednik je dodao da će Evropa u najvećoj meri morati da preuzme teret bezbednosnih garancija, uz podršku Sjedinjenih Država. Zelenski je, s druge strane, izjavio da bi američke bezbednosne garancije trebalo da važe najmanje 15 godina, ali da Kijev teži periodu od 30 do 50 godina, ocenjujući da bi takva odluka predstavljala istorijsku prekretnicu za Ukrajinu.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
