Polako se naziru obrisi mirovnog sporazuma za Ukrajinu, uprkos kontroverznom pristupu predsednika SAD Donalda Trampa.
Prema informacijama američkih, ukrajinskih i evropskih zvaničnika, put do razumnog rešenja ipak postoji. Temeljio bi se na suverenoj Ukrajini, čije su granice zaštićene snažnim međunarodnim bezbednosnim garancijama, koja je deo Evropske unije i obnavlja svoju ekonomiju uz velika ulaganja SAD-a i Evrope. O tim elementima se razgovaralo i tokom posete ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Londonu, gde se sastao s čelnicima Velike Britanije, Francuske i Nemačke, piše Vašington post.
Iako se čini da je dogovor sve bliže, Trampova sklonost rusiji i pritisak na Zelenskog bi mogli sve da upropaste.
Pregovore dodatno komplikuje Strategija nacionalne bezbednosti, koju je Bela kuća objavila prošle nedelje, u kojoj se sugeriše da Tramp želi da zauzme jednako distanciran stav prema demokratskoj Evropi i autokratskoj Rusiji, navodno "kako bi se ublažio rizik od sukoba između Rusije i evropskih država". Takva izjednačenost saveznika i protivnika nema smisla ni strateški ni moralno i ozbiljno zabrinjava evropske partnere.
Uprkos tim klimavim temeljima, Trampovi mirovni napori ipak imaju određeni potencijal. Pregovore vode Džared Kušner i Stiv Vitkof, poslovni ljudi, a ne diplomate, ali se čini da razumeju kako je najbolja zaštita za Ukrajinu kombinacija obavezujućih bezbednosnih garancija i budućeg ekonomskog prosperiteta. Svesni su i da će ceo paket da propadne ako Zelenski ne bude mogao da ga objasni i odbrani pred ukrajinskim društvom.
Tri dokumenta i sedam ključnih elemenata pregovaračkog paketa za Ukrajinu
Prema rečima jednog ukrajinskog zvaničnika, pregovarački paket se sastoji od tri dokumenta: mirovnog plana, bezbednosnih garancija i plana ekonomskog oporavka. Iako pregovori još traju, a Ukrajina i evropski saveznici pripremaju zajedničke amandmane, iz razgovora američkih i ukrajinskih zvaničnika su već poznate glavne tačke:
1. Brzi ulazak Ukrajine u Evropsku uniju
Ukrajina bi mogla da postane članica EU već 2027. godine. To izaziva zabrinutost dela članica, ali Trampova administracija veruje da može da savlada otpor, posebno Mađarske, koja je dosad bila najveća prepreka. Članstvo bi podstaklo trgovinu i ulaganja, ali i prisililo Ukrajinu na odlučniju borbu protiv duboko ukorenjene korupcije u državnim preduzećima.
2. Američke bezbednosne garancije "nalik članu 5"
SAD bi ponudile Ukrajini garancije po uzoru na član 5 NATO-a u slučaju da Rusija prekrši sporazum. Kijev insistira da takav sporazum potpišu SAD i ratifikuje američki Kongres, dok bi evropske države potpisale vlastite, odvojene sporazume. Iako pouzdanost američkih garancija slabi zbog formulacija u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti koje dovode u pitanje NATO, Trampov tim tvrdi da ostaje predan nastavku obaveštajne podrške Ukrajini, bez koje nema stvarne bezbednosti.
3. Očuvanje ukrajinskog suvereniteta bez ruskog veta
Suverenitet Ukrajine bio bi zaštićen od bilo kakvog ruskog prava veta. Ipak, teški pregovori se vode oko pitanja veličine ukrajinske vojske. Razmatra se povećanje američkog predloga s 600.000 na 800.000 vojnika, što je približno broj koji bi Ukrajina imala i nakon rata. Kijev, međutim, odbija bilo kakvo ustavno ograničenje, kakvo zahteva Moskva, bez obzira na formalnu brojnost snaga.
4. Demilitarizovana zona duž cele linije primirja
Planira se uspostavljanje demilitarizovane zone duž čitave linije prekida vatre - od Donjecke oblasti na severoistoku do Zaporožja i Hersona na jugu. Iza nje bi se nalazilo dodatno područje iz kojeg bi bilo uklonjeno teško naoružanje. Cela linija bi bila pod strogim nadzorom, nalik zoni između Severne i Južne Koreje.
5. Teritorijalni ustupci i "razmene teritorija"
Teritorijalni ustupci smatraju se neizbežnim, iako se Ukrajina i SAD još spore oko konkretnih linija. Rusija traži da se Ukrajina odrekne oko 25 posto Donjecka koji još uvek kontroliše. Trampov tim tvrdi da bi Ukrajina tu teritoriju ionako verovatno izgubila u borbama u idućih šest meseci i da bi ustupci sada poštedeli živote. Zelenski je u ponedeljak rekao da nema "zakonsko pravo" da ustupi teritoriju Rusiji, a kao moguće rešenje spominje se korejski model, prema kojem obe Koreje i dalje polažu pravo na celo poluostrvo.
6. Budućnost nuklearne elektrane Zaporožje
Nuklearna elektrana Zaporožje, najveća u Evropi, više ne bi bila pod ruskom okupacijom. Pregovara se o tome da upravljanje preuzmu Sjedinjene Države, što deo ukrajinskih zvaničnika vidi kao "američki faktor odvraćanja" - garanciju da bi svaka nova ruska agresija automatski uključila Vašington.
7. Ekonomska obnova Ukrajine, ali i Rusije
Trampova administracija želi da podstakne velika ulaganja i ekonomski razvoj u Ukrajini. Jedan izvor finansiranja bila bi ruska zamrznuta imovina vredna više od 200 milijardi dolara, od čega je već predloženo da se 100 milijardi odmah stavi na raspolaganje Ukrajini za reparacije, uz mogućnost povećanja tog iznosa.
Dugoročni pokretač obnove bila bi američka ulaganja, uključujući plan Ukrajinskog razvojnog fonda, u kojem učestvuju "BlackRock" i Svetska banka, koji bi mogao da privuče do 400 milijardi dolara. Istovremeno, Tramp želi slične investicione i obnoviteljske inicijative i za Rusiju, polazeći od uverenja da zemlje koje trguju i prosperiraju ne ratuju - premda istorija pokazuje da to nije uvek tačno.
Hoće li Ukrajina dobiti paket zbog kojeg će biti spremna da proguta gorku pilulu?
Pregovori se odvijaju u trenutku kada Ukrajina, uz podršku evropskih saveznika i Sjedinjenih Država, razmatra vrlo složen kompromis koji uključuje bezbednosne garancije, ekonomsku obnovu i teritorijalna pitanja. Uspeh pregovora bi mogao da zavisi od toga hoće li Trampovi pregovarači stvoriti paket sigurnosnih i ekonomskih podsticaja koji bi bio dovoljno privlačan da Ukrajinci pristanu da se odreknu dela teritorije. U suprotnom, borba će se nastaviti.
Poslednji scenario je izgledan i ako Tramp bude insistirao na politici "sada ili nikada". Kao što je i sam primetio pre nekoliko decenija: "Najgore što možete da učinite u poslu jeste da izgledate očajno dok ga sklapate. To tera drugu stranu da oseti krv, a onda ste mrtvi."
(EUpravo zato/Index.hr)
