Kako su se lideri EU dogovorili o 90 milijardi evra za Ukrajinu? Plan B je ipak odneo pobedu

Evropska unija je posle velikih muka našla način kako da prikupi 90 milijardi evra za Ukrajinu. Plan da se za zajam za reparacije iskoristi od ruskih zamrznutih sredstava ipak nije uspeo, prvenstveno zbog protivljenja Belgije.

Samit je počeo veče pre nego što su se evropski lideri prošlog četvrtka okupili u zgradi Europa, poslednji put u ovoj u godini. Kao što je često slučaj u Briselu, agenda je bila formalnost, dok se "pravi posao" obavljao sa strane.

Opciju sa ruskim sredstvima su preferirali nemački kancelar Fridrih Merc, danska premijerka Mete Frederiksen i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, dok je glavni otpor pružao belgijski premijer Bart de Vever.

Na kraju je EU postigla dogovor o sasvim drugačijem rešenju i odustala od reparacionog zajma.

Kako je dogovor postignut?

Lideri EU i njihovi partneri iz zemalja kandidata koje se nadaju pristupanju Uniji okupili su se na radnoj večeri tokom samita EU-Zapadni Balkan.

Iako je događaj nominalno bio fokusiran na proširenje, pravo pitanje koje je pritiskalo lidere bila je budućnost Ukrajine i način da se zemlja finansijski održi u narednom periodu.

Belgijski premijer, ogorčen jer je u pojedinim medijima predstavljen kao "ruski adut", jasno je poručio da Ukrajina mora da dobije pomoć, ali da to ne sme da se odradi na teret njegove zemlje i ugrozi belgijski finansijski sektor i, potencijalno, evrozonu.

Italija je stala na njegovu stranu, tražeći da se razmotre druge opcije.

Te zabrinutosti dodatno je podstakao izveštaj kreditne agencije "Fitch", koja je "Euroclear" - instituciju koja u Belgiji drži zamrznutu rusku imovinu - stavila pod negativni nadzor, navodeći rizike po likvidnost i pravna pitanja. Jedan diplomata je rekao da je "Euroclear" bio u centru diskusija. Problem sa silama tržišta, objasnio je zvaničnik, jeste u tome što, kada se jednom oslobode, počinju da žive sopstvenim životom i ne mogu se kontrolisati.

Zagovornici reparacionog zajma insistirali su da neće biti konfiskacije ruske imovine i da će rizici po Belgiju biti adekvatno pokriveni, ali nije bilo jasno da li bi se tržišta sa tim složila. Za Bersi, moćno francusko ministarstvo finansija, taj rizik ne može da se ignoriše.

"Ideja sistemskog rizika nije šala", rekao je jedan diplomata.

U međuvremenu, mađarski premijer Viktor Orban zadirkivao je svog belgijskog kolegu, rekavši da će biti podvrgnut mučenju. Orban je takođe izazvao konfuziju izjavom da je reparacioni zajam uklonjen sa tačaka dnevnog reda samita.

Zvaničnici su demantovali njegove komentare, a njegov slovački saveznik Robert Fico je potvrdio da zajam o reperacijama "sve o čemu ćemo razgovarati".

Plan B

Samit je počeo dramatičnom izjavom Ursule fon der Lajen: lideri EU neće napustiti zgradu dok se ne pronađe rešenje za finansiranje Ukrajine.

Iza zatvorenih vrata, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski se obratio liderima zemalja članica. Rekao je da Rusija, kao agresor, treba da plati štetu nanetu njegovoj zemlji i nazvao reparacioni zajam "pametnim i pravednim pristupom".

Potom je napustio salu kako bi lideri nastavili da raspravljaju o sudbini zajma. Medijima je poručio da će bez novčane infuzije, najkasnije do proleća, ukrajinski ratni napori biti oslabljeni.

Politički gledano, optika reparacionog zajma bila je povoljna jer je značila da glavni deo finansiranja ne bi pao na teret evropskih poreskih obveznika.

Italijanska premijerka, Đorđa Meloni, u dugom izlaganju je dovela plan u pitanje.

Orban se takođe usprotivio, dok je belgijski zahtev za neograničenim garancijama uzburkao sve, s obzirom na to da su drugi lideri znali da bi morali da traže odobrenje svojih nacionalnih parlamenata za obaveze koje nisu mogli ni da kvantifikuju.

U tom trenutku, predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti postalo je jasno da je reparacioni zajam udario u zid i da je vreme da se iznese plan B - koji je takođe imao svoje uslove.

Košta je podsetio lidere da je Komisija predstavila alternativu za pokrivanje 90 milijardi evra koliko će Ukrajini biti potrebno za narednu i 2027. godinu kroz zajedničko zaduživanje uz garancije budžeta EU. Za to je bila potrebna jednoglasna odluka; Košta je sugerisao da je, pod uslovom da Orban ne uloži veto, plan B na stolu.

Oživljavanje Višegradskog formata

Sa planom B na stolu, Orban se povukao na konsultacije sa svojim češkim kolegom Andrejem Babišem i slovačkim premijerom Robertom Ficom u mađarskom kabinetu u zgradi Saveta.

Uz izuzetak Poljske, to je označilo oživljavanje Višegradskog formata, koji je bio u zastoju od početka rata u Ukrajini zbog razlika u odnosu prema Rusiji.

Babiš je izneo ideju o korišćenju "pojačane saradnje", kako je predviđeno ugovorima EU. Orban je objavio fotografiju njihovog sastanka na društvenim mrežama, a Babiš je na platformi X potvrdio susret, poručivši pratiocima: "Držite mi palčeve da se dobro završi".

Jedan izvor je objasnio da, iako je mađarski premijer duboko skeptičan prema Zelenskom i njegovoj vladi, nije u njegovom interesu da Ukrajina propadne.

Napustivši samit, Orban je pred novinarima podigao ruke. "Mi smo nedužni".

Nemačka skrajnuta u "pobedi za Evropu i Ukrajinu"

Sa postignutim dogovorom, došlo je vreme za politiku.

Belgijski premijer je potom slavio pobedu Ukrajine, Evrope i međunarodnog prava.

"„Svi mogu da napuste ovaj sastanak kao pobednici. Finansiranje Ukrajine nije humanitarna pomoć, to je najvažnija investicija u sopstvenu bezbednost koju možemo da načinimo", rekao je.

De Vever je ostao pri svom stavu, shvatajući da se otpor reparacionom zajmu prostire dalje od Brisela.

Košta je, s druge strane, rekao da je EU obećala da će stati uz Ukrajinu i da je sada dokazala da je sposobna da to i učini.

Za Fon der Lajenovu i Merca, međutim, slika je bila znatno komplikovanija.

Predsednica Komisije bila je gurnuta u stranu tokom pregovora, kako su se razgovori udaljavali od reparacionog zajma. Liderima koji su želeli drugačije rešenje, Košta je delovao kao pošteniji posrednik.

"Bilo je neprijatno", rekao je jedan zvaničnik.

Što se tiče Merca, koji je intenzivno lobirao, ishod je bio hladan tuš. Nemački kancelar nije uspeo da uoči kakvo je raspoloženje i završio je sa rešenjem protiv kojeg je Berlin dugo vodio kampanju: dodatnim zaduživanjem EU.

Razočaranje je doživela i Frederiksenova koja je posle priznala da je "podržavala jedno rešenje, a da se ishod pokazao razumno dobrim".

U zaključcima se ipak pominje da bi imobilisana ruska imovina mogla da bude korišćena u budućnosti, ali nije precizirano na koji način. Takođe je teško zamisliti kako će Ukrajina ikada vratiti 90 milijardi evra ako Moskva na ovaj ili onaj način ne plati reparacije.

Ipak, možda je najvažniji razvoj događaja te noći je što su lideri EU uspeli da donesu odluku sa dalekosežnim posledicama bez jednoglasnosti.

Činjenica da će finansiranje Ukrajine biti obezbeđeno kroz zajedničko zaduživanje 24 države članice, takođe je izuzetna, zaključuje "Euronews".

(EUpravo zato/Euronews)