Lideri Evropske unije su se danas u Briselu sastali sa partnerima sa Zapadnog Balkana, a tim povodom je objavljena i Briselska deklaracija.
Kako se navodi, samit EU-Zapadni Balkan je najznačajnija godišnja prilika za potvrđivanje strateškog partnerstva između Evropske unije i našeg regiona. Od zemalja kandidata sa Zapadnog Balkana se očekuje da se usklade sa navedenom deklaracijom.
Inače, naredni samit EU-Zapadni Balkan održaće se narednog juna u Crnoj Gori.
Prenećemo samo neke najvažnije delove dokumenta u koji je EUpravo zato imao uvid.
"Današnji samit pokazuje snagu našeg odnosa i koristi koje ta saradnja donosi našim građanima. Ruski rat protiv Ukrajine i sve veći geopolitički izazovi naglašavaju potrebu za još snažnijim vezama između EU i Zapadnog Balkana.
Ponovo potvrđujemo našu punu i nedvosmislenu posvećenost članstvu Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Budućnost Zapadnog Balkana je u našoj Uniji. Proširenje je realna mogućnost koju treba iskoristiti", navodi se na samom početku deklaracije.
Dalje se ističe da je proširenje geostrateško ulaganje u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet. Zemlje kandidati treba da pojačaju reforme, dok paralelno i Unija treba da unapredi sopstvene unutrašnje mere i reforme.
"EU pozdravlja opredeljenost partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju evropske vrednosti i principe, u skladu sa međunarodnim pravom, primatom demokratije, osnovnih prava i vrednosti i vladavinom prava, i očekuje da se to potvrdi i rečima i delima kroz preuzimanje odgovornosti i sprovođenje neophodnih reformi, naročito kada su u pitanju osnovne oblasti. Sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistički mediji, rodna ravnopravnost i snažna uloga civilnog društva ključni su za funkcionalnu demokratiju. EU poziva partnere da garantuju prava i jednak tretman pripadnika manjina.
Inkluzivna regionalna saradnja, pomirenje i dobrosusedski odnosi ostaju ključni za izgradnju zajedničke budućnosti, kao i za sprovođenje međunarodnih sporazuma u dobroj veri i sa opipljivim rezultatima, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Bugarskom. Potrebni su dalji odlučni napori radi jačanja pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i pronalaženja i sprovođenja konačnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za regionalne i bilateralne sporove i pitanja proistekla iz nasleđa prošlosti, u skladu sa međunarodnim pravom i utvrđenim principima, uključujući Sporazum o pitanjima sukcesije, kao i rešavanje preostalih slučajeva nestalih lica i ratnih zločina", napominje se.
Podrška Ukrajini, fokus na usklađivanju sa spoljnom politikom EU
U Briselskoj deklaraciji se navodi i da je Unija ujedinjena u nepokolebljivoj podršci i solidarnosti sa Ukrajinom.
"Usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sprovođenje i primenu restriktivnih mera EU i sprečavanje njihovog zaobilaženja, ostaje snažan izraz strateškog opredeljenja partnera. Pohvaljujemo one partnere sa Zapadnog Balkana koji su već u potpunosti usklađeni i pozivamo ostale da to učine", piše u dokumentu.
EU pozdravlja doprinose partnera sa Zapadnog Balkana misijama i operacijama Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU. EU nastavlja da podržava region u suočavanju sa sajber i drugim hibridnim pretnjama, stranim manipulacijama informacijama i mešanjem, kao i u jačanju otpornosti, uključujući kroz Centar za sajber kapacitete Zapadnog Balkana i Evropski štit demokratije.
"Posvećeni smo približavanju partnera sa Zapadnog Balkana EU i tokom samog procesa proširenja. Postepena integracija, koja se sprovodi na reverzibilan način i na osnovu zasluga, već se odvija u više oblasti politika, uz unapred obezbeđene konkretne koristi za građane i pripremu terena za članstvo", dodaje se.
Ulazak na jedinstveno tržište EU
Dodatni predlozi za postepenu integraciju treba da se razmotre, uz uslov usklađivanja sa relevantnom pravnom tekovinom EU. Napredak u ekonomskoj integraciji mora u potpunosti očuvati integritet jedinstvenog tržišta EU i ravnopravne uslove konkurencije", navodi se.
Posebno se pozdravlja napredak u postepenoj integraciji zemalja sa Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, uključujući:
- sprovođenje inicijativa "Auto-put jedinstvenog tržišta", proširenje zelenih koridora EU-Zapadni Balkan i finansiranje modernizacije i harmonizacije graničnih prelaza;
- uspešno pristupanje pojedinih partnera Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), dok su drugi na dobrom putu da se pridruže, čime se značajno smanjuju troškovi bankarskih transakcija;
- uključivanje ili preslikavanje digitalnih inicijativa, kao što su Digitalni inovacioni habovi, WiFi4WB i Digitalni novčanik identiteta EU;
- smanjenje troškova rominga između EU i Zapadnog Balkana od 1. oktobra 2023. godine, tj. proširenje zone "Roam like at Home" na Zapadni Balkan, što omogućava građanima da pozivaju, šalju poruke i koriste mobilni internet u EU i regionu bez dodatnih troškova.
Plan rasta može da ubrza ekonomski rast regiona
Plan rasta će ubrzati socioekonomsku konvergenciju Zapadnog Balkana i EU, pod uslovom da partneri sprovedu neophodne reforme. Plan rasta ima potencijal da ubrza ekonomski rast regiona u narednoj deceniji obezbeđivanjem do 6 milijardi evra za reforme i investicije. To je dodatan iznos u odnosu na 29 milijardi evra koje se već realizuju kroz Ekonomski i investicioni plan. EU poziva da se u potpunosti iskoriste ove mogućnosti kroz pravovremeno sprovođenje reformi.
EU naglašava da je Zajedničko regionalno tržište katalizator dublje integracije i odskočna daska ka Jedinstvenom tržištu EU.
Normalizacija odnosa Beograda i Prištine
Izostanak normalizacije odnosa između Prištine i Beograda i dalje koči oba partnera na njihovom evropskom putu. Svi sporazumi postignuti u dijalogu Beograd–Priština uz posredovanje EU moraju se sprovesti, posebno Sporazum o putu ka normalizaciji i propratni Aneks. Podrška kroz Instrument za reforme i rast Zapadnog Balkana uslovljena je konstruktivnim angažmanom partnera uz merljiv napredak i opipljive rezultate u normalizaciji odnosa.
Na samom kraju dokumenta se ističe da Brisel očekuje od partnera sa Zapadnog Balkana da svojoj javnosti jasno saopšte da "EU ostaje najbliži partner regiona, najveći donator, investitor i trgovinski partner, kao i da kroz reči i dela pokažu posvećenost vrednostima EU i reformama".
Bez predstavnika Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je ranije da neće ići u Brisel na Samit EU–Zapadni Balkan, što znači da Srbija neće imati svog predstavnika na tom skupu i da se neće uskladiti sa deklaracijom.
"Prvi put u poslednjih 13 ili 14 godina ni ja, ni bilo ko drugi iz Srbije nećemo ići na tu međuvladinu konferenciju. Zapadni Balkan će biti bez Srbije“, rekao je Vučić za RTS.
Objasnio je da je odluku doneo kako niko drugi ne bi bio kriv i kako bi Vlada ostala nepodložna pritiscima.
Dodao je da je razgovarao sa brojnim evropskim liderima i izrazio zahvalnost Ursuli fon der Lajen i Antoniju Kosti na poštovanju koje pokazuju prema Srbiji. Zahvalio je i predsedniku Makronu, sa kojim je takođe razgovarao.
"Smatram da sve što radim, radim za građane Srbije. Znam da će ova odluka izazvati kritike, kako u Briselu, tako i od onih koji često kritikuju bez jasnog razloga. Verujem da ovim štitim Srbiju i njene interese, jer moramo da pokažemo šta smo uradili", rekao je Vučić.
Ponovio je da će Srbija nastaviti evropski put dok je on predsednik, "a šta će biti posle - videćemo".
Odlaganje otvaranja Klastera 3
Zemlje članice Evropske unije saopštile su da za otvaranje pregovaračkog Klastera 3 Srbija mora da postigne "dalji napredak u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom".
Odluka o odlaganju usledila je nakon što je tokom novembra i decembra u EU pokazano da među zemljama članicama ne postoji konsenzus o otvaranju Klastera 3.
Zaključci predsedništva EU, koje je danas podržalo 26 zemalja, podsećaju da je Evropska komisija ocenila da je Srbija tehnički spremna za otvaranje Klastera 3, koji se odnosi na konkurenciju i inkluzivni rast. Međutim, Savet EU će se naknadno vratiti ovoj temi.
(EUpravo zato)
