Evropski lideri, među kojima je i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, sastaju se danas u Hagu kako bi i zvanično pokrenuli Međunarodnu komisiju za ratnu odštetu Ukrajini.
Cilj je da se osigura naknada za štetu, koja se meri u milijardama dolara, nastale usled ruskih napada i ratnih zločina. Domaćini konferencije su Holandija i Savet Evrope, a na njoj učestvuju brojni visoki zvaničnici, uključujući i šeficu spoljne politike Evropske unije Kaju Kalas, prenosi "Reuters".
Sastanak se održava u vreme pojačanih diplomatskih napora, s ciljem okončanja rata u Ukrajini. Ruski zvaničnici za sada nisu komentarisali plan o osnivanju komisije, ali su u više navrata odbacili optužbe da su ruske snage počinile ratne zločine tokom sukoba.
Moguća amnestija komplikuje planove
Evropske planove o obeštećenju žrtava u Ukrajini - od seksualnog nasilja i deportacija dece do uništavanja verskih objekata - moglo bi da zakomplikuje moguće uključivanje amnestije za ratne zločine u mirovni sporazum, što je predložila administracija američkog predsednika Donalda Trampa.
Temelj za rad nove komisije biće postojeći Registar štete, osnovan pre dve godine, koji je već primio više od 80.000 zahteva od pojedinaca, organizacija i javnih tela u Ukrajini.
Konvenciju o osnivanju komisije izradilo je više od 50 država i Evropska unija, a očekuje se da će je danas potpisati čak 35 zemalja.
Da bi stupila na snagu, konvenciju mora da ratifikuje 25 potpisnica, a onda moraju da se osiguraju sredstva za njen rad. Jednom uspostavljena, komisija će pregledati, procenjivati i odlučivati o zahtevima podnesenim Registru i određivati iznose odštete za svaki pojedinačni slučaj.
Zahtevi mogu da se podnesu za štetu, gubitak ili povredu nastalu kao posledica ruskih delovanja u Ukrajini od početka rata 24. februara 2022. godine, a mogu ih podnositi pogođeni pojedinci, kompanije ili ukrajinska država.
Obnova teška 524 milijarde dolara
Prema procenama Svetske banke, troškovi obnove Ukrajine u narednoj deceniji iznosiće najmanje 524 milijarde dolara (447 milijardi evra), što je gotovo tri puta više od ukrajinskog BDP-a u 2024. godini.
Međutim, ta brojka obuhvata samo štetu nastalu do decembra 2024. i ne uključuje razaranja iz ove godine, tokom koje su ruski napadi na komunalnu, saobraćajnu i civilnu infrastrukturu eskalirali.
Detalji o načinu isplate odšteta koje komisija odobri još se razrađuju, ali upućeni izvori navode da je jedna od opcija korišćenje zamrznute ruske imovine.
(EUpravo zato/Reuters)
