Tekst zaključaka o politici proširenja EU, o kom je danas raspravljano na sastanku Saveta za opšte poslove Unije (GAC) u Briselu nije usvojen.
To je rekla novinarima državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova Hrvatske za Evropu Andreja Metelko Zgombić.
"Nažalost nismo bili u mogućnosti da kao Savet usvojimo tekst zaključaka o proširenju budući da jedna država nije mogla da da saglasnost. Međutim zaključci su utvrđeni i Hrvatska ih pozdravlja jer sadrže čitav niz poruka ohrabrenja i podrške proširenju utemeljeno na zaslugama", rekla je u Briselu.
Istakla je da će sastanak Evropskog saveta u četvrtak, 18. decembra, biti izuzetno važan i da će lideri EU morati da donesu niz "izuzetno važnih odluka".
Ministri evropskih poslova EU raspravljali su danas na sastanku Saveta za opšte poslove (GAC) u Briselu o zaključcima o politici proširenja EU, kojima se, pored ostalog, Srbija podseća da će tempo njenog približavanja EU nastaviti da zavisi od napretka u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom.
Zaključci su sačinjeni na osnovu godišnjeg izveštaja Evropske komisije u kojem je procenjen napredak svake od zemalja kandidata, a oni će zvanično biti usvojeni na Samitu EU 18. i 19. decembra.
Najznačajniji događaj u Briselu
Unutar Evropskog saveta, ovo je bez sumnje trenutak koji se s najvećom pažnjom čeka, kada je reč o tehničkom i političkom radu na dosijeima zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU. Ministri za evropska pitanja razmatraju i usvajaju Zaključke o proširenju EU za 2025. godinu, dokument koji prikazuje trenutno stanje, identifikuje ključne izazove i formuliše preporuke za svakog partnera.
Zaključci o proširenju EU služe kao godišnja mapa puta za aktivnosti koje će se sprovoditi u narednoj godini. Oni se zasnivaju na komunikaciji Evropske komisije o politici proširenja, koja čini polovinu godišnjeg Paketa proširenja.
Oslanjajući se na najnoviji strateški izveštaj Evropske komisije, objavljen 4. novembra, očekuje se da ministri potvrde stabilan napredak Crne Gore, Albanije, Moldavije i Ukrajine; procene različite stepene usklađenosti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP); konstatuju nastavak zastoja u Severnoj Makedoniji; kao i da istaknu ozbiljno nazadovanje u Gruziji, koja se sada smatra kandidatom “samo na papiru“, slično kao i Turska. Takođe će se baviti političkim izazovima u Bosni i Hercegovini i na Kosovu*, nak om bi trebalo da se održe vanredni izbori 28. decembra, kao i kontinuiranim demokratskim nazadovanjem u Srbiji.
Ovom sastanku prethodila je Međuvladina konferencija, na kojoj je Crna Gora zatvorila 5 poglavlja i, ostvarivši veliki uspeh na evropskom putu, prišla korak bliže članstvu u EU.
Samit EU-Zapadni Balkan i Savet Evrope
U sredu, 17. decembra, pažnja će se usmeriti na Samit EU–Zapadni Balkan, godišnji susret 27 šefova država i vlada EU i njihovih kolega iz partnerskog regiona. Razgovori će obuhvatiti napredak u reformama i predpristupnoj integraciji, usklađivanje sa spoljnom politikom EU i saradnju u upravljanju migracijama.
Nedelja će se završiti Evropskim savetom u četvrtak, 18. i petak, 19. decembra. Proširenje EU biće na dnevnom redu, predstavljeno kao „najvažnija geostrateška investicija u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet“.
Pored toga, Savet će se baviti i hitnim pitanjima, poput obezbeđivanja finansiranja za Ukrajinu tokom naredne dve godine i postavljanja političkog mandata za pregovore o sledećem budžetu EU, uz sve nerešene dileme koje utiču na spoljnopolitičke aktivnosti Unije.
Značaj događaja i deklaracije
Samit EU-Zapadni Balkan održava se uoči poslednjeg zasedanja Evropskog saveta u godini, čime lideri EU dolaze u Brisel dan ranije kako bi se sastali sa svojim kolegama sa Zapadnog Balkana na godišnjem okupljanju.
Prema konačnom dnevnom redu, Samit EU-Zapadni Balkan ponovo će potvrditi značaj „strateškog odnosa“ između dva regiona i koristi koje on donosi građanima. Očekuje se da će završna deklaracija obuhvatiti više ključnih tema: punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU; postepenu integraciju u Jedinstveno tržište EU kroz Plan rasta za Zapadni Balkan, koji bi istovremeno trebalo da podstakne „neophodne reforme povezane sa EU“; potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU kao i unapređenu saradnju u upravljanju migracijama.
(EUpravo zato.rs)
