Evropska unija je postigla dogovor o korišćenju imovine Centralne banke Rusije za reparaciju Ukrajine, što je goruće pitanje o kojem se i dalje intenzivno pregovara pred odlučujući samit sledeće nedelje.
Time EU stavlja sredstva pod svoju jurisdikciju do daljeg, usled straha da bi Sjedinjene Države mogle da pokušaju da preuzmu kontrolu nad ruskim fondovima i iskoriste ih u budućem sporazumu sa Moskvom o okončanju rata.
Dugoročnu imobilizaciju usvojili su u četvrtak popodne ambasadori, na osnovu člana 122 Ugovora EU, koji zahteva samo kvalifikovanu većinu država članica i zaobilazi Evropski parlament.
Zakonom se zabranjuje da se 210 milijardi evra imovine vrati Centralnoj banci Rusije. Najveći deo sredstava, 185 milijardi evra, nalazi se u kompaniji "Euroclear", centralnom depozitorijumu hartija od vrednosti u Briselu. Preostalih 25 milijardi nalazi se u privatnim bankama.
Do sada su fondovi bili zamrznuti u okviru standardnog režima sankcija, o čemu svih 27 članica mora da donese jednoglasnu odluku koja je podložna vetu.
Kako bi se izbegla mogućnost veta, prošle nedelje je Evropska komisija predložila primenu člana 122 kako bi se sredstva zadržala van domašaja Rusije na neodređeno vreme. Član 122 ranije je korišćen za rešavanje ekonomskih hitnih situacija, poput pandemije COVID-19 i energetske krize.
U novom tumačenju, Komisija je navela da je ruska invazija izazvala "ozbiljan ekonomski uticaj" na EU u celini, dovodeći do ozbiljnih poremećaja u snabdevanju, veće neizvesnosti, povećanih rizika, smanjene investicione aktivnosti i potrošnje", kao i brojnih hibridnih napada u vidu upada dronova, sabotaža i kampanja dezinformacija.
Nove taktike EU za zamrzavanje ruske imovine
"Sprečavanje transfera sredstava Rusiji hitno je potrebno kako bi se ograničila šteta po ekonomiju Unije", navodi se u uvodu predloga.
Prema zabrani, 210 milijardi evra biće oslobođeno kada ruske aktivnosti "objektivno prestanu da predstavljaju značajan rizik" za evropsku ekonomiju i kada Moskva isplati reparacije Ukrajini "bez ekonomskih i finansijskih posledica" po EU.
Za oslobađanje sredstava biće potrebna nova kvalifikovana većina.
"Član 122 suštinski služi da se imobilizacija sredstava postavi na stabilniju osnovu kako ne bi morala da se produžava svakih šest meseci", rekao je u četvrtak jedan viši diplomata, pod uslovom anonimnosti.
"Evropski savet već je odlučio da ovo treba da bude urađeno - da sredstva ostanu zamrznuta dok Rusija ne plati ratnu odštetu, pa se može reći da je odluka na osnovu člana 122 sprovođenje te odluke Evropskog saveta", dodao je.
Suprotstavljanje Trampu i zaštita Kijeva
Prošlog meseca Evropljani su iz medijskih izveštaja saznali da su Trampova administracija i Kremlj pripremili plan od 28 tačaka za okončanje rata u Ukrajini. Tačka 14 predviđala je da se ruska sredstva koriste za komercijalnu korist Vašingtona i Moskve, što su zapadni saveznici brzo odbacili.
Ambasadori trenutno prolaze kroz pravne tekstove red po red i imaju zakazane razgovore za petak, pa i nedelju.
Cilj je da se razjasni što više pitanja pre sastanka lidera EU 18. decembra, kada će se odlučivati o tome kako obezbediti 90 milijardi evra za budžetske i vojne potrebe Ukrajine za 2026. i 2027. godinu.
Belgija je podnela desetine strana amandmana na pravne tekstove, prema rečima diplomata upoznatih sa procesom. Amandmani, koji nisu javni, dodatno komplikuju već veoma složen i osetljiv predmet.
Belgijski premijer Bart de Vever je još ranije doveo u pitanje primerenost člana 122 i postojanje ekonomske hitnosti koja bi opravdala njegovo aktiviranje.
"Ovo je novac zemlje sa kojom nismo u ratu. To bi bilo kao da provalite u ambasadu, iznesete sav nameštaj i prodate ga", naveo je.
Tri uslova Belgije
Iako Belgija ne krije svoju odbojnost prema ovakvoj zamisli zajma za reparacije, spremna je da pruži saglasnost ukoliko budu ispunjena tri ključna uslova.
Prvi uslov je puna zajednička podela rizika među svim državama članicama.
Komisija je predložila podelu garancija na dva dela od po 105 milijardi evra, kako bi se pokrilo 210 milijardi evra ruske imovine koja se nalazi na teritoriji EU. Međutim, Belgija traži veću zaštitu od svake potencijalne situacije, poput sudskih presuda.
Drugi uslov podrazumeva mere zaštite likvidnosti za "Euroclear". Belgija strahuje da, ukoliko se sredstva prerano oslobode, "Euroclear" neće moći da ispuni svoju pravnu obavezu prema Centralnoj banci Rusije i mogao bi da bude okrivljen za kršenje ugovora.
Treći uslov Belgije jeste potpuno deljenje tereta, što znači objedinjavanje 185 milijardi evra u "Euroclear"-u i 25 milijardi evra u privatnim bankama u Francuskoj, Nemačkoj, Švedskoj i Kipru, kao i u Belgiji.
Iako Komisija predlaže mobilisanje celog fonda od 210 milijardi evra, i dalje nije jasno u kojoj meri je Francuska, koja drži oko 18 milijardi evra, spremna da pristane. Privatnost i tajnost u bankarskom sektoru i dalje važe za svetinju.
De Vever je u sredu upozorio da će Belgija, ukoliko tri kriterijuma ne budu ispunjena i EU ipak krene napred sa zajmom za reparacije, pokrenuti pravni postupak.
"Ako se donese odluka koja je, po mom mišljenju, očigledno protivpravna, koja nema smisla i koja nosi veoma velike rizike za ovu zemlju, onda ništa ne možete isključiti”, rekao je premijer.
Diplomate priznaju da bi zaobilaženje Belgije i usvajanje odluke kvalifikovanom većinom bilo politički neodrživo. Ako se belgijske brige ne uklone na predstojećem samitu, EU će pokušati da izda 90 milijardi evra zajedničkog duga što je plan B koji će Mađarska sigurno blokirati.
(EUpravo zato/Euronews)
