Stanovnici Grenlanda izlaze na birališta kako bi glasali na izborima koji bi mogli da budu jednu od najvažnijih u istoriji ovog arktičkog ostrva.
Dok je bivši predsednik SAD Donald Tramp više puta javno govorio o nameri da preuzme Grenland, stanovnici ove autonomne teritorije Danske biraće 31 člana parlamenta – Inatsisartut, kao što to čine svake četiri godine.
Međutim, ovoga puta ulog je daleko veći. Pitanje koje se nameće nije samo ko će formirati vladu, već i kakva će biti budućnost Grenlanda – da li će ostati deo Danske, krenuti ka potpunoj nezavisnosti ili se zbližiti sa globalnim silama poput SAD i EU.
Nejasna definicija nezavisnosti
"Političari nisu jasno definisali šta nezavisnost zapravo znači", izjavio je Masana Egede, glavni urednik grenlandskog dnevnika Sermitsiaq, na nedavnom brifingu za međunarodne novinare, odgovarajući na pitanje Politica.
"Da li govorimo o ekonomskoj nezavisnosti? O osećaju nezavisnosti? O uspostavljanju sopstvenih granica?" upitao je Egede. "O nezavisnosti pričamo jer u nama budi jake emocije. Mi je želimo, ali svako od nas ima drugačiju predstavu o tome šta ona znači".
Egede, koji je inače polubrat premijera Mutea Egedea, podsetio je da Danska još uvek donosi odluke u 32 oblasti koje se tiču Grenlanda.
"Ako bismo svake godine preuzeli samo jednu od tih nadležnosti, trebalo bi nam 32 godine da postanemo potpuno nezavisni", rekao je.
Trenutno, vladajuća partija Inuit Ataqatigiit ("Zajednica naroda"), zajedno sa koalicionim partnerom Siumut ("Napred"), podržava ideju nezavisnosti i obećala je referendum o odvajanju od Danske, ali bez preciziranja datuma održavanja glasanja.
Prema sporazumu sa Danskom iz 2009. godine, Grenland ima pravo da jednostrano proglasi nezavisnost, ali tek nakon što se održi referendum. Iako mnogi podržavaju ideju potpune suverenosti, još uvek postoje neodgovorena pitanja o tome kako bi se osamostaljenje odrazilo na odbranu i ekonomiju ostrva.
Tramp: "Grenland će biti naš – na ovaj ili onaj način"
Sa teritorijom od preko dva miliona kvadratnih kilometara i bogatstvom neistraženih prirodnih resursa, uključujući retke metale, Grenland ima manje od 60.000 stanovnika. To ga čini ranjivim na spoljne pretnje, ne samo od SAD, već i od drugih globalnih sila poput Kine i Rusije, koje sve više pokazuju interesovanje za Arktik.
Tramp je ranije rekao da je preuzimanje Grenlanda "apsolutna nužnost", nije isključio upotrebu vojne sile ili ekonomske prinude za ostvarenje tog cilja, a prošle nedelje izjavio je da će SAD "dobiti Grenland – na ovaj ili onaj način".
Grenland je u međuvremenu pooštrio zakone o stranoj političkoj intervenciji, zabranivši anonimne i strane donacije političkim partijama, kako bi se sprečio spoljašnji uticaj na izbore.
Finansijska zavisnost od Danske i EU
Nezavisnost bi za Grenland značila i veliki budžetski manjak, budući da Danska godišnje izdvaja oko 500 miliona dolara za finansiranje socijalnog sistema ostrva. Takođe, EU pruža finansijsku podršku Grenlandu, iako ostrvo nije deo Unije.
Međutim, antikolonijalna osećanja i dalje su snažna. Premijer Egede, lider Inuit Ataqatigiit-a, u novogodišnjem govoru poručio je da je vreme da Grenland napravi "sledeći korak" i oslobodi se "okova kolonijalne ere."
Grenlandski parlament se ranije protivio rudarskim projektima koje podržava EU, budući da se nalazišta retkih metala preklapaju sa uranijumskim resursima. Pitanje rudarenja dominiralo je prethodnim izborima 2021. godine, kada je Inuit Ataqatigiit pobedio nakon što se zalagao za zabranu iskopavanja uranijuma. Kao rezultat toga, projekti eksploatacije retkih metala sada su obustavljeni.
Ipak, ova tema nije bila u fokusu kampanje pred ove izbore, kao ni potencijalni razvoj turizma i brodarstva, koji bi mogli pomoći finansiranju nezavisnog Grenlanda.
Iako je Tramp prošle sedmice obećao da će Grenland učiniti "bogatim", anketa iz januara pokazuje da se čak 85 odsto stanovnika protivi ideji da postanu deo SAD.
Bez obzira na to kako će stanovnici ovog ostrva glasati, njihov izbor odjeknuće daleko izvan granica ovog zaleđenog ostrva.
(EUpravo zato/Poltico)
