Francuski premijer, Fransoa Bajru, zakazao je glasanje o poverenju za 8. septembar, pošto njegova manjinska vlada traži podršku Skupštine za budžetske rezove u iznosu od 43,8 milijardi evra. Ako ne obezbedi većinu u parlamentu, Francuska će za samo 20 meseci peti put dobiti novog premijera.
S obzirom da su tri opozicione partije najavile da će glasati protiv njega, jasno je da Francusku očekuje "vruća jesen".
Bairu je u ponedeljak najavio glasanje o poverenju, rekavši da će ono pokazati da li su druge stranke istinski spremne da podrže njegov predlog za smanjenje državnog deficita.
Time francunski premijer želi da obezbedi podršku za budžet koji predviđa velike mere štednje, što je u Francuskoj izazvalo široko odbijanje. Manjinska vlada je predvidela da uštedi 44 milijarde evra. Cilj je da se deficit svede na 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda. I to bi bilo daleko od dogovorenih kriterijuma u Evropskoj uniji. Simbol ovih mera je i ukidanje dva praznika.
Bajru se odvažio na korak koji ne ugrožava samo njegovu političku karijeru. Predsednik Emanuel Makron bi u slučaju premijerovog neuspeha morao četvrti put za 600 dana da pronađe novog šefa vlade. Tri prethodna premijera Elizabet Born, Gabrijel Atal, Mišel Barnije održala su se na dužnosti veoma kratko, što se dešavalo samo u doba najvećih kriza Treće Republike, piše DW.
Početkom tridesetih godina prošlog veka Francuska je bila teško pogođena svetskom ekonomskom krizom. Vlade su dolazile i odlazile, premijeri su padali na mesečnom nivou. Francuska je između 1932. i 1933. imala šest premijera. To je bio znak političke paralize. Uzrok je bio uvek isti, svađa oko budžeta. Određivanje državnog budžeta je isključivo u nadležnosti parlamenta.
Ni jedan predloženi plan, od povećanja poreza, smanjivanja izdataka, specijalnih mera, nije mogao da uvere većinu poslanika. Tako je državni budžet postao kamen spoticanja koji je potkopao veru u demokratiju.
Dilema pred kojom stoji Bajru
Devedeset godina kasnije ponešto izgleda kao već viđeno. Francuska je prezadužena sa 3000 milijardi evra, a kamate svake godine proždiru na desetine milijardi u budžetu. Brisel upozorava da mora da se štedi, a finansijska tržišta posmatraju sa nepoverenjem francusku finansijsku politiku.
Berza je vest o potezu francuskog premijera propratila padom kursa i rastom kamata za državne obveznice. One su ovog meseca nadmašile nivo grčkih. Bez verodostojnog plana za konsolidovanj finansija, Parizu bi mogao da dovede do opadanja kreditnog rejtinga kod rejting agencija.
Vlada kombinuje smanjenje subvencija, usporavanje rasta socijalnih izdataka i umereno povećanje poreza za one koji najviše zarađuju. Tu umerenu mešavinu mera štednje odavno predlažu ekonomisti. Ali problem nije u merama već u parlamentu.
Od parlamentarnih izbora 2024. vlada nema apsolutnu većinu u parlamentu. Postoje tri velika blok - Ultradesni Nacionalni savez, centar koji podržava predsednika i levičarski savez.
Nacionalni savez otvoreno zagovara nove izbore.
"Glasaćemo protiv premijera. Samo bi raspuštanje parlamenta dalo šansu Francuzima da odluče o svojoj budućnosti", napisala na platformi Marin le Pen koja, prema sudskoj odluci, više ne može da se kandiduje. Umesto štednje Nacionalni savez predlaže investicije u policiju, armiju kao i jačanje kupovne moći, što bi se finansiralo novim zaduživanjem.
I leva opozicija smatra da Bajru ima pogrešan pristup. Ekstremna levica okupljena u stranci Nepokorena francuska planira za 10. septembar protestnu akciju sličnu generalnom štrajku. Ali i zeleni, komunisti i socijalisti u međuvremenu isključuju bilo kakvu podršku premijeru, pa većina za Bajrua nije na vidiku.
I u konzervativnom bloku je budžet sporan. Ksavje Bertran, predsednik regiona O de Frans, upozorio je da bi najavljene mere mogle da nesrazmerno opterete srednji sloj. Dodao bi da previše tvrd kurs štednje ne bi rešio budžetske probleme, a ojačao bi Nacionalni savez koji ionako vodi u anketama.
Francuska vlada upozorava na moguću intervenciju MMF-a
Vlada pokušava da zadobije poverenje većine upozoravajući istovremeno na posledice neuspeha. Ministar finansija Erik Lombar je izjavio za francuski radio da vlada ne želi politiku straha ali da je rizik stvaran i da bi u najgorem slučaju mogao da interveniše i Međunarodni monetarni fond.
"Naša je odgovornost da zadržimo poverenje tržišta. Mi se krećemo u pravom smeru", izajvio je Lombar, upozoravajući istovremeno na kamatno opterećenje i da bi Francuska već sada mogla da bude više opterećena kamatama nego Italija.
Za narednu godinu ministar je najavio "sanacioni fer budžet". Planirano je da se uštedi 44 milijardi evra. Lamper je rekao da bi najjači morali da doprinesu najviše, kako bi stanovništvo uvidelo da se štednja sprovodi pravedno.
Premijer Bajru je u neugodnoj situaciji. Bez drastičnih mera izgubiće poverenje na finansijskom tržištu. A za drastične mere neće moći da obezbedi parlamentarnu većinu u glasanju za budžet naredne godine. Zato je pitanje poverenju zapravo klađenje na stabilnost ukupnog sistema.
Ako premijer ne bude imao uspeha 8. septembra, predsednik Makron koji podržava mere štednje, mora da donese teške odluke. Da li da posle samo godinu dana ponovo raspiše parlamentarne izbore, formira ekspertnu vladu ili izabere premijera iz neke druge stranke?
Među opcijama se pominje i da bi mogao da, godinu i po pre isteka svog mandata, raspiše i predsedničke izbore i tako otvoriti put ka potpunoj promeni vlasti.
(EUpravo zato.rs)
