Poznata i kao kolevka vina, Gruzija je prelepa zemlja smeštena između Kavkaza i obale Crnog mora. Predstavlja pravi raj za ljubitelje vina, jer su najraniji dokazi o proizvodnji ovog pića, stari oko 8.000 godina, pronađeni upravo ovde.
Osim toga, najstarije lobanje su takođe pronađene na teritoriji Kavkaza, a radi se o paru Zezvi i Mziji, starim 1,8 miliona godina. Njihovi ostaci su iskopani tokom arheološke ekspedicije u Dmanisiju i smatra se da predstavljaju važnu vezu između afričkih i evropskih predaka.
Gruzija se može pohvaliti sa 12 klimatskih zona, od suptropske preko polupustinjske do čak alpske. Zbog svega toga je jedna od ekološki najraznovrsnijih zemalja na svetu.
Naziv prestonice Tbilisi potiče od gruzijske reči za toplo, mada iako je klima suptropska, zimi može biti vrlo hladno. Smatra se da je takvo ime grad dobio zbog izvora tople vode koji su otkriveni u 5. veku.
Ipak, Gruzijci drugačije zovu svoju zemlju. Koriste naziv Sakarvelo, a sebe nazivaju Kartveli, što verovatno potiče od središnjeg regiona Kartlija. Postoji nekoliko teorija o tome kako je Gruzija dobila ime, da li po Svetom Đorđu, zaštitniku zemlje, Georgiju - grčkom nazivu za plemena koja su se bavila poljoprivredom ili po persijsko-arapskom izrazu Gurg koji označava zemlju vukova.
Tamošnji jezik je inspiraciju crpeo iz grčkog i iranske grupe jezika što je rezultiralo jedinstvenim pismom koje se danas sastoji od 33 slova.
U Gruziji takođe postoji najstarija jevrejska zajednica na svetu. Podeljeni na dve grupe, gruzijski Jevreji su živeli u ovoj zemlji oko 2.600 godina, dok su Aškenazi stigli u 19. veku.
Ono što Gruziju čini posebno zanimljivom destinacijom je činjenica da mnogim zemljama nudi bezvizni režim, a iz Beograda takođe postoje direktni letovi ka prestonici Tbilisiju.
Međutim, jedna od bivših sovjetskih republika je i dalje među najmanje cenjenim zemljama Evrope, mada ima dosta toga da ponudi: od istorijskih znamenitosti, preko netaknute prirode i vinograda, do autentičnih iskustava za putnike koji traže nešto drugačije.
Nacionalna galerija ili Pozorište lutaka
Prestonica Tbilisi je savršen spoj modernog i starinskog šarma. Posetioci rado šetaju starim ulicama i razgledaju kuće sa drvenim balkonima. Puna je lepih kafića, butika i drevnih crkava. Tamo se mogu posetiti i sumporne banje koje nude odmor nakon dugih šetnji. Prilično su lako dostupne, pa se može birati između privatnih soba i javnih kupatila.
Obavezna stanica za ljubitelje umetnosti u Tbilisiju je Nacionalna galerija. Njena kolekcija je vrlo bogata: od evropske i ruske umetnosti, srednjovekovnih dela, do francuskih impresionista i italijanske renesanse. Poseban deo čine slike Nika Pirosmanija, koje prikazuju svakodnevicu, ali i radovi umetnika kao što su Lado Gudašvili, David Kakabadže i Jakob Nikoladže.
Gruzijska prestonica je poznata po dirljivim predstavama sa lutkama, a neke od najpoznatijih su "Jesen mog proleća" i "Bitka za Staljingrad".
Osnivač pozorišta je Rezo Gabriadže, tamošnji scenarista, umetnik, reditelj i lutkar.
Žičara do Majke Gruzije i najdublja pećina
Turistima se preporučuje da se žičarom popnu do tvrđave Narikala, odakle se pruža panoramski pogled na ceo grad. Tamo se nalazi i Majka Gruzije, aluminijumska statua žene sa mačem u jednoj i čašom vina u drugoj ruci. Ona predstavlja simbol gostoprimstva i odbrane grada.
Sa druge strane, ako vas zanimaju pećine, Veriovkina, skrivena u planinskom vencu Gagra, najdublja je na svetu. Dostiže dubinu od 2.212 metara.
Gruzija obara mnoge zanimljive rekorde, pa je tako pooznata i po najvišim naseobinama na planeti - drevna sela su građena na visinama od 2.100 metara.
Gruzija kao kolevka vina
Pošto se smatra da je Gruzija kolevka vina, ona se i dalje prave na tradicionalan način u glinenim posudama poznatim kao kvevri, kao što se radilo pre nekoliko hiljada godina. Gruzijski način pravljenja vina je uvršćen na listu UNESCO nematerijalne kulturne baštine.
(EUpravo zato/Times of India)
