Upalu mogu izazvati virusi, ali i alkohol, određeni lekovi, autoimune bolesti ili masna jetra.
Ipak, kada se govori o hepatitisu, najčešće se misli na virusne hepatitise, klasifikovane abecednim redom: A, B, C, D i E. Smatraju se grupom virusa koja odnese najviše života i uzrokuju oko 1,3 miliona smrti na godišnjem nivou širom sveta.
Svetska zdravstvena organizacija je zato razvila strategiju za suzbijanje virusnih hepatitisa: povećanje obima vakcinacije protiv hepatitisa B, prevencijom, testiranjem i lečenjem hepatitisa B i C, kao i ciljanim obrazovnim kapmanjama.
Prema njihovom planu, predviđeno je da se do 2030. godine stopa incidence smanji za 90 odsto, a mortalitet za 65 odsto u poređenju sa 2015. godinom.
Problem u vezi hepatitisa je što često dugo prolazi bez simptoma. Mnogi ljudi ne znaju da su zaraženi sve dok ne dođe do ozbiljnijeg oštećenja jetre.
Simptomi, kada se pojave uključuju umor, mučninu, bol ispod desnog rebarnog luka, tamnu mokraću, gubitak apetita i žutilo kože i beonjača.
Hepatitis A ili "bolest prljavih ruku"
Hepatitis A prenosi se kontaminiranom hranom i vodom, kao i lošom higijenom. Najčešće izaziva akutnu infekciju, što znači da ne prelazi u hronično oboljenje i većina ljudi se nakon određenog vremenskog perioda potpuno oporavi.
Prevencija podrazumeva redovno pranje ruku, pravilnu pripremu hranu i ispijanje bezbedne vode, izbegavanje konzumacije "sumnjive" hrane tokom putovanja, ali i vakcinaciju, posebno za rizične grupe i putnike.
Hepatitis B kao jedan od najopasnijih oblika
Hepatitis B se prenosi putem krvi i telesnim tečnostima, ovo se pre svega odnosi na nezaštićene seksualne odnose, porođaj kada se može preneti sa majke na dete ili deljenjem igala i nesterilnog pribora. Može da postane hronična bolest i da dovede do ciroze ili raka jetre.
Svetska zdravstvena organizacija navodi da su hepatitis B i C među vodećim uzrocima raka jetre i smrti povezanih sa hepatitisom.
Stoga kao prevenciju preporučuju vakcinaciju protiv hepatitisa B, korišćenje sterilnog medicinskog i kozmetičkog pribora, praktikovanje bezbednih seksualnih odnosa, redovno testiranje trudnica i pravovremena zaštita novorođenčadi.
Hepatitis C ili "nevidljivi" hepatitis
Hepatitis C se uglavnom prenosi kontaktom sa zaraženom krvlju. Zaražena osoba godinama može da živi bez ikakvih simptoma, dok virus polako oštećuje jetru. Za razliku od hepatitisa B, vakcina ne postoji, ali savremenom terapijom dostignuta je brojka u efikasnosti u 95 odsto slučajeva.
Prevencija podrazumeva sterilisanje pribora, oprez pri tetoviranju i pirsingu, kontrola krvi i medicinske opreme, kao i redovno testiranje rizičnih grupa.
Hepatitis D ili virus koji "zavisi" od hepatitisa B
Hepatitis D može da se razvije samo kod osoba koje već imaju hepatitis B. Kada se ove dve infekcije udruže, bolest može postaje znatno agresivnija i brže dovodi do teškog oštećenja jetre.
Logično, vakcinacijom protiv hepatitisa B, sprečava se nastanak.
Hepatitis E ili rizik povezan sa hranom i vodom
Hepatitis E sličan je hepatitisu A, najčešće se prenosi preko zagađene vode. U većini slučajeva prolazi spontano, ali potencijalno može da bude opasan za trudnice.
Stoga je preporuka da se tokom trudnoće redovno i pravilno održava higijena ruku, koristi samo bezbedna voda za piće, termički obrađena hrana i generalno poboljšaju sanitarni uslovi života.
Zašto je prevencija važna?
Navedeno dovodi do zaključka da pacijenti kod određenih oblika hepatitisa prolaze bez trajnih posledica, dok u slučaju drugih njihova jetra tokom godina gubi funkciju, a da toga nisu svesni. Upravo zato stručnjaci ističu da su vakcinacija, higijena, testiranje i edukacija ključni za sprečavanje širenja bolesti virusnih hepatitisa.
Za mnoge tipove hepatitisa rana dijagnoza znači razliku između izlečenja i ozbiljnih komplikacija poput ciroze i raka jetre.
(EUpravo zato/WHO/Clevelandclinic)
