Evropski parlament usvojio je rezoluciju kojom se poziva na odlučnije i koordinisanije delovanje Evropske unije u borbi protiv sajber nasilja, sve prisutnijeg problema koji posebno pogađa decu, mlade, žene i ranjive društvene grupe.
Rezolucija, usvojena većinom glasova na plenarnoj sednici, nema direktnu zakonsku snagu, ali predstavlja snažan politički signal Evropskoj komisiji i državama članicama da je potrebno ubrzati zakonodavne i regulatorne mere u cilju sprečavanja sajber nasilja.
Šta predviđa rezolucija?
Usvojenim dokumentom poslanici Evropskog parlamenta pozivaju na:
• strožu i doslednu primenu postojećih zakona EU, posebno Digital Services Act-a (DSA),
• uvođenje usklađene definicije sajber nasilja na nivou cele Unije,
• razmatranje da se najteži oblici sajber nasilja tretiraju kao prekogranična krivična dela,
• jaču odgovornost digitalnih platformi za sadržaj koji se širi njihovim servisima,
• lakše prijavljivanje nasilja i efikasniju zaštitu žrtava,
• strože mere protiv zloupotrebe veštačke inteligencije, uključujući deepfake i neovlašćeni intimni sadržaj.
Parlament takođe traži zabranu tzv. "nudifier" aplikacija, koje omogućavaju kreiranje seksualizovanih slika bez pristanka osobe, kao i jačanje obaveza platformi u zaštiti maloletnika.
Iako rezolucija ne uvodi nove zakone, ona predstavlja politički pritisak na Evropsku komisiju da predloži konkretne zakonodavne izmene. Drugim rečima, ona je signal pravca u kom EU želi da se kreće, ka strožoj regulaciji digitalnog prostora i većoj odgovornosti tehnoloških kompanija.
Posebno važan deo odnosi se na "Digital Services Act", koji već propisuje obaveze platformama u vezi sa uklanjanjem nezakonitog sadržaja i zaštitom korisnika, ali se sada traži njegova doslednija primena, naročito kada su u pitanju maloletnici.
Zašto je tema sajber nasilja postala prioritet?
Sajber nasilje u Evropskoj uniji poslednjih godina postaje sve izraženiji društveni problem. Prema podacima na koje se poziva Evropski parlament, veliki broj mladih ljudi redovno je izložen uvredama, pretnjama, uceni ili deljenju privatnih sadržaja bez pristanka.
Posebno zabrinjava porast zloupotrebe fotografija i video snimaka (tzv. "image-based abuse"), kao i sve češća upotreba veštačke inteligencije za kreiranje lažnih, kompromitujućih sadržaja.
Poslanici upozoravaju da algoritmi društvenih mreža često dodatno pogoršavaju problem, jer favorizuju sadržaj koji izaziva jake emocije, uključujući i govor mržnje, dok umanjuju vidljivost sadržaja koji je neutralan ili konstruktivan.
Jedan od ključnih problema na koji EU ukazuje jeste neujednačenost zakona među državama članicama. Dok neke zemlje, poput Irske, uvode specifične zakone protiv sajber nasilja, u drugim državama pravni okvir i dalje nije dovoljno razvijen, što otežava prekogranično procesuiranje slučajeva.
Zbog toga Evropski parlament sada traži usklađivanje pravila na nivou cele Unije, kako bi se izbegle pravne praznine i omogućila efikasnija zaštita žrtava.
Paralelno s tim, sve veći fokus stavlja se na odgovornost tehnoloških kompanija, koje se optužuju da njihovi poslovni modeli često posredno podstiču širenje štetnog sadržaja. Posebna pažnja usmerena je na sisteme preporuka i korišćenje veštačke inteligencije, koji mogu doprineti viralnosti nasilnog ili manipulativnog sadržaja.
Fokus na zaštitu žrtava i prevenciju
Rezolucija naglašava i potrebu za jačanjem podrške žrtvama sajber nasilja, uključujući psihološku pomoć i bolju institucionalnu podršku. Države članice pozivaju se da uvedu programe prevencije, edukacije i podizanja svesti, posebno u školama i porodicama.
Takođe se traži integracija borbe protiv sajber nasilja u nacionalne strategije mentalnog zdravlja, s obzirom na dugoročne posledice koje digitalno nasilje može imati po žrtve.
(EUpravo zato.rs)
