Kako pokazuje istraživanje nemačkog Univerziteta u Zingenu, ime kandidata može značajno uticati na šanse za dobijanje mesta za stručno osposobljavanje.
Primera radi, na ime "Lukas Beker" poslodavci češće odgovaraju nego na "Habib Mahmud", čak i kada ovaj drugi kandidat ima bolje ocene, prenosi Dojče Vele.
Istraživači su poslali više od 50.000 prijava izmišljenih kandidata na oglase za stručno obrazovanje u nemačkim firmama. Rezultati su pokazali da su kandidati sa "nemački zvučećim" imenima dobili odgovor u skoro 68% slučajeva, dok su oni sa arapskim imenima odgovor dobijali u samo 36,8% slučajeva.
Na primer:
- "Lukas Beker": 67 odgovora na 100 prijava
- "Ivan Smirnov" (rusko ime): 56 odgovora
- "Ariel Rubinštajn" (jevrejsko ime): 54 odgovora
- "Jusuf Kaja" (tursko ime): 52 odgovora
- "Habib Mahmud" (arapsko ime): svega 36 odgovora
Iako je ime "Habib Mahmud" u ovom slučaju arapsko i žensko, što može dodatno uticati na percepciju, istraživanje nije posebno analiziralo uticaj pola.
Školski uspeh manje važan od porekla
Ekonomistkinja Dilara Viman iz Centra za ekonomsko obrazovanje u Zingenu izjavila je za ARD da poslodavci time propuštaju velike potencijale.
"Za mlade koji su pogođeni ovakvim pristupom to je katastrofa, čak ni izvanredno dobre ocene ili društveni angažman ne pomažu ako vam ime odaje strano poreklo."
Štaviše, prethodno praktično iskustvo kandidata nije značajno uticalo na broj odgovora, pokazuje istraživanje.
Profesor Ekehard Keler, stručnjak za didaktiku ekonomskog i socijalno-ekonomskog obrazovanja na Univerzitetu u Zingenu, istakao je da si društvo ne može dozvoliti da ignoriše potencijale mladih ljudi, posebno u zanatima koji već trpe zbog nedostatka radne snage.
Najveća diskriminacija u malim firmama i seoskim sredinama
Istraživači navode da je diskriminacija bila izraženija u manjim firmama i zanatskim radionicama, posebno u ruralnim područjima.
S druge strane, u većim gradovima i u državnim institucijama ovakvi problemi su ređi - u javnoj upravi ime kandidata gotovo da nije imalo uticaj na odluku.
Uporedo sa istraživanjem, sprovedena je i anketa među 772 firme kako bi se utvrdili uzroci ovakvih razlika.
Mnogi poslodavci naveli su kao razlog zabrinutost zbog jezičkih barijera, kulturnih razlika, birokratskih problema (npr. nedostatak boravišne dozvole) i opštu nesigurnost u ophođenju sa kandidatima stranog porekla.
Ime kao prepreka
Zaključak istraživača je da odluke o zapošljavanju ne zavise isključivo od predrasuda, već i od nedostatka resursa, nepoznavanja birokratskih procedura i ograničenog interkulturalnog iskustva u mnogim firmama.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
