Sunce, naša zvezda koja se često doživljava kao simbol stabilnosti, u poslednje vreme pokazuje neočekivano ponašanje koje je zaintrigiralo naučnu zajednicu. Iako su astronomi još 2008. predviđali da ulazi u fazu smirivanja, izgleda da Sunce ima sasvim drugačije planove, piše Futurism.
Prema najnovijoj studiji naučnika iz NASA-e, objavljenoj u časopisu The Astrophysical Journal Letters, Sunce je počelo da se ponaša suprotno ranijim predviđanjima, postalo je znatno aktivnije, sa naglim porastom broja sunčevih pega i solarnih baklji.
"Svi pokazatelji su ukazivali na to da Sunce ulazi u produženi period niske aktivnosti. Zato nas je iznenadilo kada se trend preokrenuo. Sunce se polako budi", rekao je Džejmi Jasinski, vodeći autor studije i fizičar iz NASA-e.
Neočekivani preokret
Naučnici su još od 1980-ih primećivali da se aktivnost na površini Sunca postepeno smanjuje, a taj trend je kulminirao 2008. godine, kada je zabeležena najniža solarna aktivnost u savremenoj istoriji. Na osnovu toga, očekivalo se da će stanje mirovanja potrajati.
Međutim, kao logorska vatra koja iznenada plane, Sunce je potpuno promenilo pravac. Tokom narednih godina primećen je nagli skok u "različitim parametrima plazme i magnetnog polja", a broj sunčevih pega premašio je sva očekivanja.
Ciklusi aktivnosti i nerazjašnjene misterije
Poznato je da Sunce prolazi kroz periodične cikluse aktivnosti svakih 11 godina. Tokom tog solarnog ciklusa, aktivnost raste do „solarnog maksimuma", a zatim opada do "solarnog minimuma".
Ovaj 11-godišnji ciklus deo je dužeg, 22-godišnjeg Haleovog ciklusa, tokom kojeg Sunčevi magnetni polovi menjaju mesta.
Ipak, Sunce povremeno ulazi i u mnogo duže periode mirovanja, kao što su oni zabeleženi između 1645. i 1715. godine, te od 1790. do 1830., kada su sunčeve pege gotovo potpuno nestale. S obzirom na dugotrajan pad aktivnosti još od 1980-ih, naučnici su očekivali sličan scenario, ali se dešava suprotno.
"Još uvek ne znamo zašto je Sunce ušlo u četrdesetogodišnji minimum počev od 1790. godine. Dugoročni trendovi su daleko teže predvidivi i ostaju nešto što još nismo u potpunosti razumeli", kaže Jasinski.
Zašto je ovo važno za Zemlju?
Povećana solarna aktivnost ima direktan uticaj na Zemlju. Može izazvati smetnje u radio-komunikacijama, opteretiti elektroenergetske mreže i poremetiti rad GPS i drugih navigacionih sistema.
U eri nove svemirske trke između SAD-a i Kine, praćenje solarne aktivnosti postaje ključno za bezbednost svemirskih misija. Neočekivani solarni uslovi mogu oštetiti satelite i ugroziti zdravlje astronauta.
Osim praktičnih posledica, tu je i osnovna ljudska radoznalost, Sunce je izvor života na Zemlji i štiti nas od toga da postanemo zaleđena pustinja. Zato svaka njegova tajna predstavlja pitanje od suštinskog značaja za naš opstanak.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
