Kako digitalna tehnologija nastavlja da osvaja svet, konkurencija među zemljama koje pretenduju da postanu centri za digitalnu tehnologiju postaje sve žešća.
Upravo sada, Evropa je u stalnoj potrazi za novim startapovima takozvanim "jednorozima", i tu nordijski i baltički regioni imaju najveće šanse.
Međutim, stvari se menjaju i Evropa shvata da joj je potreban fragmentirani sistem fabrika jednoroga da bi postao jedinstvena ponuda i formirao snažan evropski digitalni centar.
Evropa ima potencijal da razvije nove startapove, ali se suočava sa konkurencijom SAD i Kine
Evropa ima novac. Takođe ima eko-sistem. Ipak, u poređenju sa tehnološkim dominatorima poput SAD i Kine, to je i dalje nedovoljno.
Otkako je taj termin 2013. skovala kapitalistkinja Ejlin Li, svet je bio svedok eksplozije jednoroza. U 2013. bilo je 39; do kraja prošle godine bilo ih je 1.200. Više od polovine ovih jednoroga rođeno je u Sjedinjenim Državama, zatim u Kini i Velikoj Britaniji, a polovina onih koji potiču iz SAD-a je počela u Silicijumskoj dolini.
Zajedno, nordijske zemlje su najperspektivnije za startape u oblasti digitalne tehnologije.
Međutim, Nemačka je trenutno u zamahu jer je između 2008. i 2021. bila odgovorna za 30% jednoroga, a slede Francuska (15%) i Švedska (14%), prema istraživačkom radu koji je naručila Evropska komisija 2022. godine.
Zašto nordijske i baltičke zemlje?
Istina je da kada se gleda po regionima, ova dva regiona pokazuju obećavajuće brojke sa najvećim brojem jednoroga po glavi stanovnika.
Za 27 miliona ljudi koji žive širom nordijskih zemalja, 73 jednoroga su stvorena između 2013 i 2023, što predstavlja 17% jednoroga u Evropi, iako čine samo 4% njene populacije.
Džon Elvesjo, izvršni partner u investicionoj kompaniji za rizike Node.vc kazao je da ima mnogo zaista jakih kompanija koje su izašle iz veoma malog regiona.
"Samo iz Švedske, videli smo 39 jednoroga, dok Danska ima 16, Norveška 11, a Finska 7", naveo je on.
Švedska ima impresivnu reputaciju jednoroga u EU
Među nordijskim zemljama, Švedska je glavno središte jednoroga i najviše u grupi zemalja EU po svom startap ekosistemu prema StartupBlink-ovom Globalnom indeksu startap ekosistema 2024.
Ispred Nemačke i Francuske, Švedska je trenutno šesta najbolja zemlja na svetu po stvaranju startapa.
Zemlje u nordijskom regionu, uključujući Švedsku, stvorile su impresivnu reputaciju za sebe u evropskoj panorami kao što je uspeh Švedske sa Spotifajem.
Švedska ima uslove za startape, uključujući pristup kapitalu za nove poduhvate, snažnu bazu tehnološkog znanja, mentalitet naprednog razmišljanja i širokopojasni internet.
Nordijske zemlje imaju jaku društvenu potporu i to je čini jačom da stvora startapove.
Elvesjo je takođe prokomentarisao druge ključne faktore koji bi Švedsku i druge nordijske zemlje mogli učiniti kvalifikovanim igračima da postanu centar digitalne tehnologije.
"Mi smo veoma male zemlje, tako da smo svi pronašli kompanije na međunarodnoj osnovi, pa će svaka kompanija osnovana u nordijskim zemljama pripremiti sve za međunarodno poslovanje", kazao je on.
Evropi je potrebno jedinstvo kako bi se uskladila sa ogromnim tehnološkim centrima poput Silicijumske doline
Švedska je preduzela korake da održi švedski startap ekosistem živim i konkurentnim širom sveta, putem inicijativa za privlačenje talenata za veštačku inteligenciju u zemlju i kroz nuđenje programa boravka za preduzetničke imigrante. Ona svakako pokušava da se izbori sa preprekama, od kojih je jedna nedostatak slobodnog kapitala preko evropskih granica.
Karme Artigas, kopredsedavajuća savetodavnog tela za veštačku inteligenciju u UN, rekla je da je problem u tome što nema dovoljno startapa koji pronalaze rešenja, uvećavaju se i postaju jednorozi u Evropi.
Elvesjo je takođe prokomentarisao fragmentaciju, uključujući jezički disparitet, različite valute i različite propise u EU.
Elvesjo, koji posluje u Švedskoj, se kao i mnogi drugi kapitalisti, zalaže za veću koheziju u Evropi u finansijskim i pravnim okvirima i naglašava značaj Unije tržišta kapitala (CMU) u Evropi, koja još nije učvršćena od 2015.
On je zaključio da Evropa treba da promeni način razmišljanja i preuzme više rizika.
U nedavnom izveštaju kompanije McKinsei & Co. navedeno je da ukoliko Evropa ne bude uspešna u takmičenju u ovim tehnologijama, mogla bi da izgubi svoja uporišta u tradicionalnim industrijama. Kao primer na primer navodi se automobilska industrija, a EU bi, prema izveštaju, ukoliko ne preduzme mere, mogla zaostati po pitanju autonomnih vozila.
(M.A/EUpravo zato/euroweeklynews.com)
