Ponekad, prijateljski razgovor uz pivo može da dovede do dobrih ideja koje su pozitivne i po životnu sredinu.
Takav je bio slučaj sa dva studenta u Minhenu 2022. godine, kada su pomenuli kako se vlakna banane koriste za izradu održivijih građevinskih materijala u Kolumbiji.
Minhen, prestonica Bavarske u Nemačkoj, poznat je po čuvenom Oktoberfestu, kao i istorijskim pivarama. Ovo je podstaklo studente da razmišljaju o jednom lokalnom resursu koga ima u izobilju – hmelju.
Ubrzo su osnovali startap "HopfON", prema nemačkoj reči "hopfen" koja označava hmelj.
Cilj kompanije je podrška "održivoj građevinskoj kulturi zasnovanoj na ekološkoj odgovornosti, efikasnom korišćenju lokalnih resursa i inovacijama“.
"Videli smo ogroman potencijal u tome da tragamo za lokalnim resursima i koristimo otpad koji je većina ljudi praktično zanemarivala", rekao je osnivač kompanije Maurisio Flešer Akunja.
Kompanija je otkrila da na svaki kilogram korisnog materijala od hmelja nastaje oko 3,5 kilograma otpadne biomase. Deo te biomase može se koristiti kao đubrivo, dok se drugi delovi upotrebljavaju za proizvodnju ekološki prihvatljivijeg biogasa za dobijanje energije.
Međutim, većina otpadnog materijala od hmelja završavala je na deponijama, gde je ispuštala gasove koji zadržavaju toplotu i doprinose efektu staklene bašte.
"HopfON" je odlučio da ovaj otpadni materijal koristi kao resurs za izradu proizvoda, umesto da se oslanja na ograničene sirovine.
Kako prenosi BBC, oko polovine materijala koje izvučemo iz zemlje koristi se u građevinskim projektima.
Građevinska industrija proizvodi skoro trećinu globalnog otpada i odgovorna je za 40 odsto emisija ugljen-dioksida koji doprinosi globalnom zagrevanju.
Nemci koriste višak materijala od hmelja koji ostaje nakon jesenje žetve, potom ga suše i uklanjaju nečistoće, a onda ga obrađuju kako bi stvorili upotrebljiv materijal. Trenutni asortiman proizvoda "HopfON"-a uključuje akustične panele, termoizolaciju i građevinske ploče.
Takođe nude cirkularni model za svoje klijente koji im omogućava da vrate stare proizvode kako bi se preradili u nove.
I drugi preduzetnici u Bavarskoj se pridružuju naporima za smanjenje otpada i promociju održive ekonomije.
Valter Konig, generalni direktor Društva za istraživanje hmelja, rekao je za AP da su njihovi istraživači razvili nove sorte hmelja, koje smanjuju količinu otpada.
Što je još važnije, nove sorte ne bi trebalo da utiču na kvalitet piva.
(EUpravo zato/The Cool Down)
