Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) objavila je međunarodni tender za izvođenje radova na sanaciji, remedijaciji, rekultivaciji, zatvaranju i stabilizaciji regionalne deponije Duboko kod Užica.
Tender se sprovodi u okviru Programa upravljanja čvrstim otpadom u Srbiji (Serbian Solid Waste Programme), a naručilac je Republika Srbija, odnosno Ministarstvo zaštite životne sredine.
Projekat će biti finansiran iz sredstava zajma i/ili bespovratnih sredstava kojima upravlja EBRD.
Predmet nabavke obuhvata izvođenje radova na sanaciji i zatvaranju iskorišćenog tela deponije, uključujući njenu stabilizaciju i rekultivaciju, čime bi trebalo da se unapredi bezbednost lokacije i smanje negativni uticaji na životnu sredinu.
Rok za dostavljanje prijava 17. avgust.
Ministarka zaštite životne sredine, Sara Pavkov, prošle godine je izjavila da je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, iz kojeg će izlaziti tehnički ispravna i ekološki bezbedna voda, a koje se nalazi na lokaciji Regionalnog centra "Duboko" u Užicu, počelo sa radom.
Kako su mediji ranije pisali, modernizacija Dubokog bi trebalo da košta 30 miliona evra.
Kako Evropa reguliše odlaganje otpada?
Svake godine se u EU stvori 2,1 milijardi tona otpada, a odlaganje se različito sprovodi širom kontinenta. Ipak, može se reći da je cilj da bude više recikliranja, a manje deponija.
EU želi da promoviše prevenciju stvaranja otpada i ponovno korišćenje proizvoda, gde je to moguće, što je model poznat kao cirkularna ekonomija.
Ukoliko to nije moguće, predlaže se reciklaža, uključujući kompostiranje, kao i korišćenje otpada radi stvaranja energije.
Najgora opcija je da se đubre samo baca, kao što je slučaj na deponijama, što je jeftino rešenje, ali pogubno po sredinu i ljudsko zdravlje.
Postavljen je i ambiciozni cilj: 60 odsto svakodnevnog otpada koji sakupljaju i odlažu lokalne uprave mora do 2030. godine da bude reciklirano ili ponovo upotrebljeno.
Đubre može i da se izvozi
Evropska unija takođe izvozi deo svog otpada, a ta cifra je 2022. godine dostigla 32,1 milion tona što je manje za tri procenta u odnosu na 2021.
Većina otpada za izvoz se sastoji od crnih metala (gvožđe i čelik) koji uglavnom odlaze za Tursku. EU je izvezla i dosta papirnog otpada (oko 15 odsto), a Indija je bila glavna destinacija.
Poguban uticaj na životnu sredinu
Najveći problem u odlaganju smeća na deponijama je što se oslobađa gas metan prilikom razgradnje smeća. Metan je 84 puta efikasniji u apsorbovanju sunčeve toplote nego ugljen dioksid, što znači da je jedan od najmoćnijih štetnih gasova sa efektom staklene bašte. Samim tim značajno doprinosi i klimatskim promenama.
Zajedno sa metanom, deponije proizvode i ugljen-dioksid i vodenu paru kao i kiseonik, azot i vodonik u tragovima. Svi ovi gasovi takođe mogu doprineti klimatskim promenama i stvaranju smoga ukoliko se situacija ne prati.
Ukoliko pravimo deponije, to znači da uništavamo prirodna staništa živog sveta. Prosečna deponija zauzima više od 2.000 kvadratnih metara.
Kako možemo da izbegnemo deponije?
Svaki građanin bi trebalo da se potrudi da se ne stvaraju divlje deponije, već da đubre baca na predviđenim mestima.
Ukoliko se upoznamo bolje sa reciklažom, količina otpada na deponijama će se smanjivati. Recikliranje drži plastiku i druge materijale dalje od biosfere, a pojedini proizvodi tako mogu naći novu primenu.
(EUpravo zato)
