U supermarketima, kancelarijama pa i studentskim domovima, plastične posude sa etiketom microwave safe deluju kao simbol jednostavnosti, spremne za brzo podgrevanje i bezbrižnu užinu.
Međutim, novo međunarodno istraživanje predstavlja tu etiketu u potpuno drugačijem svetlu, navodeći da ona može davati lažan osećaj sigurnosti i prekrivati potencijalne opasnosti koje utiču na naše zdravlje i planetu.
Studija koju je objavila Greenpeace International i koja je analizirala 24 naučna rada ukazuje na alarmantne nalaze: čak i kada su plastične ambalaže za gotova jela označene kao pogodne za mikrotalasnu, one mogu ispuštati stotine hiljada mikro - i nanoplastičnih čestica u hranu već nakon nekoliko minuta zagrevanja.
Ljudi misle da donose bezopasan izbor kada kupuju jelo u plastičnoj ambalaži i podgrevaju ga u mikrotalasnoj pećnici," kaže Graham Forbes, globalni direktor kampanje za plastiku iz Greenpeace USA.
U stvarnosti, izloženi smo koktelu mikroplastike i hemikalija koje nikada ne bi trebalo da budu u dodiru sa našom hranom.
Nije samo strukturalna stabilnost u pitanju
Etiketa microwave safe ili pogodno za mikrotalasnu tradicionalno ukazuje da posuda neće biti fizički oštećena tokom zagrevanja, dakle da se neće deformisati ili otopiti.
Međutim, to ne znači da je ona hemijski bezbedna za izlaganje visokim temperaturama u direktnom kontaktu sa hranom.
Istraživanja pokazuju da:
- Plastične posude mogu osloboditi veliki broj mikroplastičnih i nanoplastičnih čestica čim se zagreju u mikrotalasnoj; neke studije navode raspon 326.000 do 534.000 takvih čestica na pet minuta zagrevanja.
- U materijalima se nalaze hiljade aditiva i hemikalija koje se ne svode samo na strukturalnu stabilnost, uključujući bisfenole, ftalate, PFAS i druge supstance koje se u nekim studijama povezuju sa hormonskim disbalansima i hroničnim zdravstvenim tegobama.
- Čak je 1.396 hemikalija iz plastičnih ambalaža pronađeno u ljudskim telima, a neke su povezivane sa poremećajima neuro-razvoja, kardiovaskularnim bolestima, gojaznošću i dijabetesom tipa 2.
Šta to znači za potrošače?
Razlika između tehničke bezbednosti i hemijske neškodljivosti može imati velike implikacije.
Dok posuda možda fizički ostaje netaknuta, nevidljive čestice i toksini mogu preći u hranu i potom u naš organizam, naročito kada se zagrevaju masne namirnice, koriste duže vreme ili su posude već ogrebane i istrošene, pokazuje ova studija.
Stručnjaci upozoravaju da trenutne regulative širom sveta, uključujući i u Evropskoj uniji, ne postavljaju specifične granice za mikroplastiku koja se oslobađa iz ambalaže, fokusirajući se umesto toga samo na poznate hemikalije sa ograničenim standardima migracije.
Šira ekološka slika
Problem prelazi granice kuhinje.
Plastika za jednokratnu upotrebu, uključujući ambalažu za gotovu hranu, čini oko 36 odsto ukupne proizvodnje plastike, koja se globalno očekuje da se više nego udvostruči do 2050. godine.
Nakon što se bace, plastične ambalaže teško se recikliraju zbog složenih materijala, a razgradnja u mikroplastiku doprinosi zagađenju tla, voda i okeana, što dodatno ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi i životinja.
Poziv na akciju
Greenpeace i drugi zagovornici zdravog okruženja pozivaju da se:
- preispitaju etikete poput microwave safe i jasno naznači šta ta oznaka zapravo znači
- pooštre globalni standardi i regulative koje bi uključivale specifične norme za oslobađanje mikroplastike;
- uključi stroža kontrola hemikalija u kontaktu sa hranom u okviru međunarodnih sporazuma kao što je UN Globalni sporazum o plastikama.
Za potrošače to znači da možda nije dovoljno samo proveriti simbol na ambalaži, već i razmisliti o alternativama poput staklenih ili metalnih posuda kada je to moguće.
U eri kada se udobnost često stavlja ispred dugoročne bezbednosti, ova pitanja postaju relevantnija nego ikada.
(M.A./EUpravo zato)
