Čaša za kafu napravljena je od plastike ili ima tanku plastičnu oblogu, a zbog toga postoji velika verovatnoća da će hiljade sitnih plastičnih čestica završiti u ovom omiljenom napitku.
Samo u Australiji svake godine potroši se oko 1,45 milijardi čaša za jednokratnu upotrebu za tople napitke, zajedno sa približno 890 miliona plastičnih poklopaca. Na globalnom nivou, taj broj raste na procenjenih 500 milijardi čaša godišnje.
Istraživanje, objavljeno u magazinu "Journal of Hazardous Materials Plastics", bavilo se načinom na koji se čaše za kafu ponašaju kada se zagrevaju.
Toplota je glavni pokretač oslobađanja mikroplastike, a materijal od kojeg je čaša napravljena ima ključnu ulogu u tom procesu.
Šta je mikroplastika?
Kada kažemo mikroplastika, mislimo na fragmente veličine od jednog mikrometra do pet milimetara. Poređenja radi, kreću se od veličine čestica prašine do veličine semena susama.
Ovi fragmenti nastaju kada se veći plastični predmeti razgrađuju, ali se mogu i direktno oslobađati iz proizvoda tokom njihove uobičajene upotrebe. Te čestice dospevaju u naše okruženje, hranu i, na kraju, u naša tela.
Trenutno ne postoje konačni i precizni dokazi o tome kolika količina mikroplastike ostaje u našim telima.
Istraživanja su veoma podložna kontaminaciji, pa je izuzetno teško precizno izmeriti nivoe tako sitnih čestica u ljudskom tkivu. Naučnici i dalje sprovode analize kako bi utvrdili na koji način mikroplastika iz čaša za kafu može uticati na zdravlje ljudi u bliskoj budućnosti.
Potrebno je sprovesti još istraživanja, ali je u međuvremenu važno biti svestan potencijalnih izvora mikroplastike u svakodnevnom životu.
Temperatura je važna
Analizirajući podatke iz 30 recenziranih studija, istraživački tim je posmatrao kako se uobičajene vrste plastike, poput polietilena i polipropilena, ponašaju u različitim uslovima. Jedan faktor se posebno izdvojio, a to je temperatura.
Kako se temperatura tečnosti unutar posude povećava, generalno raste i količina oslobođene mikroplastike.
Zanimljivo je da "vreme upijanja" pića iz šolje nije bilo presudno. To ukazuje da ostavljanje pića u plastičnoj čaši tokom dužeg vremenskog perioda nije toliko značajno kao početna temperatura tečnosti u trenutku prvog kontakta sa plastikom.
Koristeći istraživanja visoke rezolucije, ispitali su unutrašnje zidove ovih čaša i otkrili da potpuno plastične čaše imaju znatno grublje površine - pune "vrhova i dolina" - u poređenju sa papirnim čašama obloženim plastikom.
Ova grublja tekstura olakšava odvajanje čestica. Toplota dodatno ubrzava ovaj proces, omekšavajući plastiku i izazivajući njeno širenje i skupljanje, čime se stvara više površinskih nepravilnosti koje se na kraju fragmentiraju u našem piću.
Upravljanje rizicima
Ne moramo da se odreknemo jutarnje navike konzumiranja hrane i pića za poneti, ali možemo da promenimo način na koji joj pristupamo kako bismo umanjili potencijalni rizik.
Kada je reč o toplim napicima, najbolja opcija je upotreba šolja za višekratnu upotrebu od nerđajućeg čelika, keramike ili stakla, jer ti materijali ne oslobađaju mikroplastiku.
Ako već moramo da koristimo šolje za jednokratnu upotrebu, istraživanja pokazuju da papirne čaše sa plastičnom oblogom, uopšteno gledano, oslobađaju manje čestica od potpuno plastičnih čaša, iako nijedna od njih nije u potpunosti bez mikroplastike.
S obzirom na to da je toplota ključni faktor u oslobađanju mikroplastike, preporučuje se izbegavanje direktnog sipanja ključale tečnosti u posude obložene plastikom. Preporuka istraživača je da zamolimo barmena da kafu kratko prohladi pre sipanja u šolju, što može da smanji fizički pritisak na šolju i ukupnu izloženost mikroplastici.
(EUpravo zato/Science Alert)
