Kompaktni trajekt može da preveze 32 putnika preko reke Neris. Ipak, neki kažu da je brže peške.
U poslednjih nekoliko godina, javni prevoz u Evropi doživljava sve veću elektrifikaciju. U gradovima sa lukama i kanalima, novi visokotehnološki električni trajekti impresioniraju i lokalno stanovništvo i turiste. Na primer, "leteći trajekt" u Stokholmu klizi površinom vode arhipelaga i brži je od svojih dizelskih pandana.
Prošlog meseca, glavni grad Litvanije, Vilnjus, uveo je potpuno električne putničke čamce u svoj redovni rečni saobraćaj, navodeći da je reč o prvoj takvoj usluzi u Evropi.
Iako širom Evrope već plove električni trajekti, poput autobusa u kopenhagenskoj luci, litvanska "Lašiša" povezuje delove grada prelazeći istorijsku reku Neris.
Za razliku od Hamburškog HADAG trajekta koji delimično koristi električni pogon na reci Elbi, ili trajekta D14 u Budimpešti koji plovi Dunavom na dizel, Vilnjusov brod je potpuno električan.
"Ponosni smo na ovaj projekat jer, gledajući po Evropi, niko drugi ovako nešto nije uradio," rekla je Loreta Levulit-Staškevičeni, direktorka kompanije JUDU, koja upravlja javnim prevozom i mobilnošću u Vilnjusu.
"Zahvalni smo i kompaniji koja je izgradila čamce. Bio je to veliki izazov i odgovornost i za grad i za građane, jer smo imali svega šest do sedam meseci da to realizujemo," dodala je.
Kompaktni trajekt može da primi do 32 putnika i kreće se prosečnom brzinom od 7,5 km/h. Za razliku od čamaca koji klize po površini, ovaj plovi rezanjem kroz vodu, što je, prema gradskom odeljenju za javni prevoz, ekonomičnije rešenje.
Ruta broda povezuje kulturne znamenitosti, poslovne zone i stambena naselja, prelazeći reku Neris.
Gradonačelnik Vilnjusa, Valdas Benkunskas, nada se da će ova inicijativa doprineti oživljavanju reke.
"Možda svakog dana prolazimo pored reke, a nikada ne razmišljamo koliko je zapravo lepa i posebna. Verujem da će naš projekat sa čamcem pomoći da to ponovo otkrijemo," rekao je Benkunskas.
Zelena inicijativa
Vilnjus je proglašen Zelenom prestonicom Evrope za 2025. godinu od strane Evropske komisije.
Ugljenični otisak broda "Lašiša" procenjuje se na svega 11 do 16 grama CO₂ po putniku po kilometru, što je manje od 20 do 40 grama koliko ispušta tipičan dizel autobus u Vilnjusu, u zavisnosti od broja putnika.
Osim toga, električni čamci troše manje energije i imaju veći domet.
Karte se mogu kupiti putem iste mobilne aplikacije kao i za autobuse i tramvaje. Jednosmerna karta za vožnju od 90 minuta košta 3 evra unapred, odnosno 4 evra ako se kupi na brodu.
Neki stanovnici pozdravljaju ovu uslugu kao novi način da dožive svoj grad.
"Ako živite u centru i radite ovde, verujem da električni čamci mogu biti odlična stvar. Možda bi se posebno ženama dopalo, kao romantičan način da idu na posao ili da se opuste posle radnog dana. Mislim da će biti super," rekla je stanovnica Vilnjusa, Polina Ruginin.
Skepticizam
Drugi su, međutim, oprezniji. Odlazeći ministar za zaštitu životne sredine, Povilas Poderskis, smatra da vlasti treba iskreno da komuniciraju o pravim ekološkim benefitima.
"Ako kažemo da je ovo javni prevoz, a sporije je od hoda, onda nismo sasvim iskreni. Za sada mislim da je to dobar eksperiment, a ja volim eksperimente. Nadam se da će uspeti, ali sam pomalo skeptičan," dodao je.
Iz JUDU-a navode da čamac plovi stabilno i bezbedno brzinom od 7,5 km/h, izbegavajući velike talase.
"Brzina ovog čamca veća je od prosečne brzine sličnih plovila u drugim evropskim gradovima, gde je prosek oko 5 km/h," navodi se u saopštenju gradskog saobraćajnog odeljenja.
U planu je nabavka još dva električna broda, koji se trenutno grade u Letoniji.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
