Visoka cena vozila i nedostatak punjača i dalje ograničavaju prodaju električnih automobila u Evropi, pa države uvode različite mehanizme podrške kako bi ubrzale prelazak na vozila bez emisije i ispunile ciljeve EU. Do 2030. godine nova putnička vozila moraju da smanje emisiju ugljen-dioksida za 55 odsto.
Na osnovu najnovijih podataka koje su objavile vlade, istraživanje pokazuje gde pojedinci u Evropi trenutno mogu da dobiju najveću finansijsku pomoć za kupovinu električnog automobila. Analiza ne uključuje podsticaje za firme niti lokalne/regionalne programe, već samo nacionalne šeme koje stupaju na snagu do oktobra 2025.
Italija je najavila novi program sa podsticajem do 11.000 evra, odnosno 30 odsto vrednosti vozila. Visina subvencije zavisi od prihoda, a vozila skuplja od 42.700 evra (sa PDV-om) nisu obuhvaćena. Prodaja električnih automobila u Italiji je među najnižima u EU, baterijski EV-ovi činili su svega 5,2 odsto tržišta u periodu januar–jul, dok je evropski prosek bio oko 15 odsto.
Grčka i Poljska nude po oko 9.000 evra subvencija. U Grčkoj se taj iznos može uvećati za još 2.000 evra uz otpis starog zagađivača i dodatnih 1.000 evra za kupce mlađe od 29 godina. Pored toga, električna vozila su oslobođena poreza na registraciju i, u nekim slučajevima, poreza na saobraćaj. Udeo električnih vozila u Grčkoj bio je 5,3 odsto u prvih sedam meseci godine. Poljska takođe ne naplaćuje porez na registraciju, a tržišni udeo EV-ova iznosio je 5,4 odsto.
Među državama sa velikodušnim subvencijama nalazi se i Slovenija, gde kupci mogu da dobiju do 7.200 evra za vozilo do 35.000 evra. Pored toga, registraciona taksa za električne automobile je minimalna. EV vozila čine 9,2 odsto tržišta.
Španija nudi subvencije od 4.500 do 7.000 evra za električna vozila i 2.500–5.000 evra za hibride, uz dodatne poreske olakšice, uključujući umanjenje poreza na dohodak za 15 odsto cene automobila (do 3.000 evra) i 75 odsto niži porez na putarinu u većim gradovima. Električna vozila su činila 7,8 odsto tržišta od januara do jula.
Šta rade Norveška i Danska, gde se e-vozila najviše voze?
Ipak, najuspešniji modeli podrške nisu uvek oni koji nude najviše direktne pomoći pri kupovini. Norveška i Danska, gde je udeo električnih automobila na putevima najveći (94,1 odsto i 64,3 odsto), ne nude direktne subvencije. Umesto toga, električni automobili su oslobođeni PDV-a, carina i registracionih taksi, dok su porezi na saobraćaj, putarine i trajekti sniženi. U Danskoj električna vozila plaćaju 40 odsto registracione takse, uz dodatni odbitak od 22.170 evra, a porezi na vlasništvo vozila vezani su za emisiju ugljen-dioksida.
Neke zemlje, poput Austrije, ukinule su podsticaje za pojedince, dok druge, poput Švedske, uvode nove. Švedska planira premiju od 4.938 evra, raspoređenu na 36 meseci, za niskoprimajuće porodice u ruralnim područjima, počev od januara 2026.
Francuska je smanjila budžet za subvencije, ali i dalje nudi značajne podsticaje, uključujući dodatnih 1.000 evra za kupovinu električnog automobila evropske proizvodnje (ispod 47.500 evra).
Finska razmatra novi program otkupa starih vozila, koji bi vlasnicima omogućio do 2.500 evra za prelazak na vozilo sa niskom emisijom, ukoliko se otpisuje automobil stariji od deset godina.
(EUpravo zato/Euronews)
