Evropska unija je najveći svetski uvoznik solarnih panela, a očekuje se da će to i ostati barem do 2035. godine, navodi se u najnovijem izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA). Udeo tehnologija čiste energije u ukupnom uvozu unije će porasti sa ispod 10 odsto u 2023. na 35 odsto u 2035. godini, dok će se udeo fosilnih goriva smanjivati.
Domaća proizvodnja solarnih panela u EU bila je dovoljna za nešto ispod 15 odsto potražnje u 2023. godini, dok je ostatak pokriven uvozom, a čak su stvorene i zalihe koje su bile na oko tri puta veće od novih kapaciteta instaliranih u toj godini, stoji izveštaju IEA pod nazivom Energy Technology Perspectives 2024 (ETP-2024). EU nabavlja solarne module uglavnom iz Kine i zemalja Jugoistočne Azije, mada deo uvoza sada dolazi iz Sjedinjenih Država.
Evropska domaća proizvodnja je oko 7 GW godišnje, a trenutno nema najava značajnijeg proširenja proizvodnje. Štaviše, postoje indicije da bi se postojeći kapacitet za proizvodnju solarnih modula mogao čak i smanjiti.
Ipak, EU je pao u proizvodnom kapacitetu
Istovremeno, IEA u izveštaju navodi da je udeo EU u ukupnom svetskom proizvodnom kapacitetu pao na manje od 1 odsto. Međutim, Unija je zadržala svoj udeo od 3 odsto kada je u pitanju svetsko snabdevanje polisilicijumom, zahvaljujući visokoj čistoći nemačkog proizvoda i njegovom izvozu u Kinu.
Prema jednom scenariju analiziranom u izveštaju, svetski kapacitet za proizvodnju solarnih modula mogao bi da dostigne 1.695 GW 2035. godine, u poređenju sa 1.115 GW iz 2023. godine.
Vrednost globalnog tržišta solara, vetra, električnih vozila, baterija, postrojenja za elektrolizu i toplotnih pumpi se od 2015. do 2023. godine skoro učetvorostručila, dostigavši preko 700 milijardi dolara, što predstavlja oko polovine ukupne vrednosti prirodnog gasa proizvedenog u svetu. Uz trenutne politike, globalno tržište ovih šest čistih tehnologija moglo bi se skoro utrostručiti do 2035. godine i premašiti dva biliona dolara.
(EUpravo zato/Balkangreenenergy)
