Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da integrisani nacionalni energetski i klimatski plan koji je Vlada usvojila predviđa da do 2030. skoro svaki drugi proizvedeni megavat-sat električne energije bude iz obnovljivih izvora.
Prema njenim rečima, na taj način Srbija teži da prati evropske ciljeve u oblasti energetike.
Ona je u svom onlajn obraćanju na 20. Samitu Evrope u Salcburgu, rekla je da Srbija progresivnim usklađivanjem svog zakonodavnog okvira sa evropskom regulativom i razvojem energetske infrastrukture stvara uslove za veću sigurnost snabdevanja, kao i za ubrzanu dekarbonizaciju energetskog sektora, navodi se u saopštenju.
Ona je istakla da je kroz predložene izmene Zakona o energetici, omogućeno je prenošenje Paketa za integraciju električne energije koji sadrži devet propisa EU, a koji treba da omogući spajanje tržišta električne energije, tranziciju ka čistim izvorima energije i sigurno i dostupno snabdevanje građana i privrede.
Kako navodi, Srbija investicije u prenosnu i distributivnu mrežu i izgradnju gasnih interekonekcija realizuje uz značajnu finansijsku podršku EU, i tako doprinosi diversifikaciji izvora snabdevanja u regionu.
"Završetkom Balkanskog toka Srbija je dobila novi pravac snabdevanja ruskim gasom, koji je i dalje važan izvor snabdevanja ovim energentom. Prošle godine završili smo gasnu interkonekciju Srbija-Bugarska, kojom se Srbija povezala i sa novim izvorima snabdevanja, iz Azerbejdžana i LNG terminala u Grčkoj. Ugovorili smo isporuke gasa iz Azerbejdžana, a imamo mogućnost nabavljanja određenih količina i iz LNG terminala u Aleksandropolisu", rekla je Đedović Handanović.
Ministarka je podsetila da su ove godine potpisali dva memoranduma za izgradnju novih gasnih interkonekcija. - Memorandum sa Rumunijom, kapaciteta 1,6 milijardi metara kubnih godišnje i Severnom Makedonijom, kapaciteta 1,2 milijardi metara kubnih godišnje, koji će omogućiti dalju diversifikaciju izvora snabdevanja.
"Oba planirana projekta doprineće većoj energetskoj sigurnosti ne samo Srbije, već i regiona, jer će više zemalja Jugoistočne Evrope biti bolje povezano i otpornije u slučaju poremećaja u snabdevanju", istakla je Đedović Handanović.
Ministarka je rekla da je fokus na ulaganjima u vetar, solar i gradnju velikih reverzibilnih hidroelektrana, koje imaju ulogu i da skladište energiju.
"Kroz prvi krug aukcija za tržišne premije za OIE obezbedili smo više od 715 MW novih kapaciteta iz OIE, što je skoro 10 odsto postojećih kapaciteta, a novi krug aukcija planiran je do kraja godine", rekla je ona.
Srbija razmatra i korišćenje nuklearne energije, kako bi obezbedila dovoljno bazne energije sa niskim emisijama ugljenika. Tačnije, predloženim izmenama Zakona o energetici predviđeno je ponovo uvođenje oblasti nuklearne energije, odnosno prestanak važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.
"Paralelno sa izradom regulatornog okvira, radimo na izgradnji institucionalnog kapaciteta, gde smo već okupili više od 20 fakulteta, naučnih instituta i energetskih preduzeća i pet ministarstava”, rekla je ministarka i pojasnila da preliminarna tehnička studija treba da pokaže koje su raspoložive tehnologije i najbolje opcije za srpski energetski sistem, pre nego što se pristupi donošenju odluke o eventualnom razvoju nuklearnog programa.
(M.A./EUpravo zato/politika.rs)
