Proizvodnja električne energije iz solarnih elektrana raste brže u centralnoj i istočnoj Evropi, nego u bilo kom drugom evropskom regionu, znatno premašujući stope rasta uočene i u bogatijim i u sunčanijim delovima kontinenta.
Tokom prvih sedam meseci 2024. godine, solarna proizvodnja u pet najvećih proizvođača solarne energije u centralnoj/istočnoj Evropi - Austriji, Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Poljskoj - skočila je za 55 odsto u odnosu na isti period 2023. godine, pokazuju podaci Embera.
To je dvostruko više od stope rasta za Evropu u celini, i naglo premašuje tempo koje je u istom periodu objavilo pet najvećih proizvođača solarne energije u Zapadnoj Evropi, Južnoj Evropi i Severnoj Evropi.
Takođe, od 2019. godine, pet najvećih proizvođača solarne energije u centralnoj i istočnoj Evropi proširilo je kapacitet solarne proizvodnje brže od regionalnih kolega, utirući put daljem rastu solarne proizvodnje u jednoj od najindustrijalizovanijih oblasti u Evropi.
Poljska i Mađarska lideri po korišćenju solarne energije
Poljska i Mađarska su daleko najvažniji pokretači rasta solarne energije u centralnoj/istočnoj Evropi.
U prvoj polovini godine, proizvodnja električne energije na solarni pogon u Poljskoj iznosila je 11,3 teravat sata (TWh) i 5,8 TWh u Mađarskoj. Reč je o rastu obima proizvodnje za 33,3 odsto i 47,7 odsto, u odnosu na iste periode 2023. godine i, po tome, o rangiranju među najbrže stope rasta u celoj Evropi, prema Emberu.
U apsolutnom smislu proizvodnje, ove brojke takođe su visoko rangirane među evropskim učesnicima.
Konkretno, pet najvećih proizvođača solarne energije u centralnoj/istočnoj Evropi povećalo je kolektivnu solarnu energiju, a to je samo 10 odsto manje u odnosu na pet najvećih proizvođača solarne energije u Zapadnoj Evropi - Belgije, Francuske, Nemačke, Holandije i Švajcarske.
Pristupačne solarne instalacije
Sposobnost država centralne/istočne Evrope da se takmiče sa bogatijim ekonomijama u smislu solarnog rasta naglašava koliko su solarne instalacije postale pristupačne u odnosu na druge oblike proizvodnje električne energije.
Brz rast solarne proizvodnje takođe odražava podršku politici čiste energije širom regiona, koji je istorijski bio jedan izuzetno privržen uglju.
I Poljska i Mađarska žele da postignu neto nultu emisiju ugljenika do sredine veka i planiraju da se i dalje angažuju u proizvodnji čiste energije.
Uzlazna linija
U apsolutnom smislu proizvodnje, pet najvećih proizvođača u centralnoj/istočnoj Evropi i dalje zauzimaju treće mesto u regionu iza pet najvećih proizvođača solarne energije u zapadnoj i južnoj Evropi.
Tokom prvih sedam meseci 2024. godine, najveći proizvođači solarne energije u Zapadnoj Evropi proizveli su 83,53 TWh električne energije, dok je pet najvećih proizvođača sa juga Evrope - Grčka, Italija, Portugal, Španija i Turska - proizvelo 76,12 TWh električne energije.
Međutim, u protekle tri godine region centralne/istočne Evrope povećao je solarnu proizvodnju za oko 49% godišnje, što je niže od 19% godišnjeg rasta za Evropu u celini, od 16% u Zapadnoj Evropi i 21% za južnu Evropu.
Ako bi se te stope rasta održale do kraja ove decenije, ukupna proizvodnja pet najvećih proizvođača solarne energije u centralnoj i istočnoj Evropi nadmašila bi grupu svojih vršnjaka u zapadnoj Evropi 2029. i one u južnoj Evropi 2030. godine.
U Bugarskoj solarna elektrana sa 800.000 panela
Najveći proizvođači solarne energije u centralnoj/istočnoj Evropi već proizvode 76% više solarne energije od svojih kolega u severnoj Evropi (Danska, Finska, Litvanija, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo) i izgledaju spremni za dalji agresivni rast solarne energije širom regiona.
Rad na solarnoj elektrani Tapolca, kapaciteta 60 megavata (MW), u zapadnoj Mađarskoj, počeo je krajem jula i proizvodiće dovoljno električne energije za 30.000 domaćinstava godišnje, prema kompaniji Enlight.
U Poljskoj je prošlog meseca počeo sa radom novi projekat od 40 MW koji je razvio Lightsource BP.
Najveći projekat u regionu, međutim, jeste solarna elektrana od 400 MW u Aprilcima, u Bugarskoj, koja ima više od 800.000 solarnih panela i dizajnirana je da snabdeva električnom energijom, ne samo bugarske potrošače, već i potrošače širom istočne Evrope.
Pored toga što je jedna od najvećih solarnih elektrana u Evropi, projekat Aprilci je, takođe, značajan po visini svojih panela, koji na 2,2 metra omogućavaju da se zemljište ispod koristi za poljoprivredne svrhe.
Agrovoltaički projekti
Dalji, takozvani, agrovoltaički projekti, testiraju se u Turskoj i Poljskoj, i izgleda da će doneti dodatnu čistu proizvodnju električne energije sa samo ograničenim uticajem na poljoprivredno zemljište u regionu.
Radi se o projektima gde se gaji povrće ili voće, ali i proizvodi energija.
Imajući u vidu snažnu podršku lokalne politike za tradicionalnu solarnu energiju koja je već na snazi, uspešno sprovođenje više agrosolarnih projekata moglo bi da pomogne regionu centralne/istočne Evrope da uhvati još veći zamah u proizvodnji solarne energije u godinama koje dolaze.
(EUpravo zato/Energija Balkana)
