Solarna energija opisivana je kao "blistava zvezda" evropske tranzicije ka čistoj energiji, jer štiti domaćinstva od nestabilnosti i cenovnih šokova.
Otkad je počeo rat u Iranu, koji je doveo do naglog rasta cena nafte i gasa, Evropljani sve više nastoje da ostvare energetsku nezavisnost.
Nemačka kompanija "Enpal BV" zabeležila je rast interesovanja za solarne panele od 30 odsto od početka američko-izraelskog sukoba na Bliskom istoku, dok je solarni brend "1KOMMA5° GmbH" prijavio takođe udvostručeno interesovanje za solarna rešenja.
U Ujedinjenom Kraljevstvu je energetska kompanija "E.ON UK" zabeležila rast interesovanja za solarnu energiju od 23 odsto između 23. februara i 1. marta, a zatim dodatni skok od 63 odsto između 2. i 8. marta.
Ipak, ne dobijaju na popularnosti samo tradicionalni krovni solarni paneli.
"SolarPower Europe", evropsko udruženje sektora solarne fotonaponske energije, navodi da prodaja "plug-in" solarnih sistema takođe raste širom kontinenta, iako je teško utvrditi tačne brojke.
Zašto plug-in solarni sistemi postaju sve popularniji u Evropi?
Nemačka je dugo bila predvodnik u širenju plug-in solarnih sistema, sa više od milion instaliranih jedinica između 2022. i 2025. godine. Ovaj procvat se pripisuje državnim podsticajima koji kupcima omogućavaju garantovane otkupne cene za električnu energiju koju šalju u mrežu.
Ukidanje PDV-a i značajan pad cena dodatno su učinili ovu tehnologiju dostupnijom. Ostatak Evrope sporije je prihvatao plug-in solarne sisteme, ali bi to uskoro moglo da se promeni zahvaljujući izmenama zakona.
Belgija je prošlog aprila legalizovala samostalnu instalaciju panela, omogućivši vlasnicima kuća da kupe plug-in fotonaponske sisteme bez angažovanja ovlašćenih instalatera. I Španija beleži rast prodaje, kompanija "Tornasol Energy" je prošle godine opremila više od 1.300 domaćinstava.
Ujedinjeno Kraljevstvo je poslednja u nizu evropskih zemalja koja je ublažila ograničenja za plug-in solarnu energiju i najavila da će jeftini paneli biti dostupni u velikim supermarketima.
Od 27 članica EU, samo Švedska i Mađarska i dalje zabranjuju samostalno instalirane plug-in solarne uređaje.
Plug-in solarni sistemi ili klasični krovni paneli - šta je bolje?
Cena krovnih solarnih sistema u Evropi značajno varira u zavisnosti od veličine sistema i toga da li uključuju i baterijsko skladište energije. Troškovi se kreću od oko 7.000 do 30.000 evra, pri čemu mnoge države nude subvencije i grantove za instalaciju.
Isplativost krovnih sistema zavisi od više faktora, uključujući položaj panela, količinu sunčeve svetlosti i navike potrošnje struje.
Prema procenama organizacije "Energy Saving Trust", prosečno domaćinstvo u Londonu sa krovnim panelima može da uštedi oko 650 funti (750 evra) godišnje ako su ukućani kod kuće tokom dana. Ušteda pada na oko 530 funti (611 evra) ako većinu dana nisu kod kuće do 18 časova.
To znači da krovni solarni sistemi najviše koriste ljudima koji troše struju tokom dana, poput penzionera ili osoba koje rade od kuće.
"Tipičan krovni sistem može značajno da smanji račune za energiju, posebno u domaćinstvima koja tokom dana pune električna vozila ili koriste toplotne pumpe. Početni troškovi jesu veći i period povrata investicije je duži, ali ukupna vrednost sistema je znatno bolja", rekao je Kijan Milroj, inženjer za obnovljive izvore energije.
Milroj opisuje plug-in solarne sisteme, koji se u Velikoj Britaniji prodaju već od 400 funti (461 evro), kao dopunsko rešenje, pogodnije za podstanare, stanove i sve one koji ne mogu da postave krovne panele.
"Ima svoje prednosti, ali i ograničenja. Mnogo se lakše instalira, ali ne proizvodi dovoljno struje da bi drastično smanjio račune", objasnio je.
Za razliku od Nemačke, kućni plug-inovi u Velikoj Britaniji uglavnom nisu projektovani da šalju struju natrag u mrežu, pa domaćinstva ne mogu da prodaju višak proizvedene energije, što je moguće kod klasičnih krovnih panela.
Međutim, oni nisu ni zamišljeni za proizvodnju velikih količina električne energije. Njihova svrha je pre svega napajanje uređaja koji stalno rade, poput frižidera, Wi-Fi rutera i drugih aparata u režimu pripravnosti.
Natali Mati, stručnjakinja za energetiku, navodi da plug-in paneli snage između 400 i 500 vati mogu da napajaju energetski efikasne uređaje poput sporih kuvala, koja troše oko 300 vati, ali nisu dovoljni za uređaje velike potrošnje kao što su klima-uređaji ili er frajeri.
Analiza organizacije "Carbon Brief" je pokazala da plug-in solarni paneli mogu prosečnom britanskom domaćinstvu da uštede oko 1.100 funti (1.261 evro) tokom životnog veka od 15 godina. Nasuprot tome, krovni paneli mogu doneti uštede od čak 15.000 funti (17.316 evra) ili više u istom periodu, pri čemu se većina sistema isplati za šest do deset godina.
Može li solarna energija da poveća račune za struju?
Iako Evropljani ulažu u solarne sisteme kako bi smanjili račune za električnu energiju, ponekad se događa upravo suprotno.
Ova pojava poznata je kao "solarni povratni efekat" i javlja se kada domaćinstva počnu da troše više struje nego ranije, smatrajući da su njihovi solarni paneli neiscrpan i besplatan izvor energije.
"Mali plug-in sistem može proizvoditi nekoliko stotina vati, ali u svesti vlasnika to postaje besplatna energija, pa počinju da troše više struje", poručio je Milroj.
Ovaj efekat se može javiti i kod klasičnih krovnih panela, a često dovodi do povećanja računa za energiju, čime se produžava period potreban da se investicija isplati.
Ipak, svesno održavanje potrošnje električne energije na istom nivou može pomoći da se ovaj problem izbegne.
(EUpravo zato/Euronews)
