Zemlja koja je donedavno u velikoj meri zavisila od uvoza, prošle nedelje je u Evropskom parlamentu pohvaljena kao dobar primer zelene tranzicije.
U proteklih nekoliko godina, Litvanija je dramatično ubrzala prelazak na obnovljive izvore energije, pre svega vetar i sunce. Udeo obnovljive električne energije u ukupnoj potrošnji porastao je sa oko 15 odsto (koliko je iznosio pre 5 godina) na oko 50 odsto u 2025. godini.
Ovaj rast nije se desio slučajno, već kao rezultat ulaganja i razvoja takozvanih "prosumera", domaćinstava i kompanija koje same proizvode električnu energiju. Broj takvih proizvođača struje u Litvaniji porastao je sa oko 18.800 u 2021. na više od 174.000 u 2025. godini, što ukazuje da je energetski sistem decentralizovan.
Paralelno sa tim, ulagano je i u infrastrukturu, pa su solarni kapaciteti za nekoliko godina višestruko uvećani, dok je energija vetra postala jedan od ključnih stubova proizvodnje.
U aprilu ove godine, vetar i sunce zajedno su pokrivali preko 80 odsto potrošnje električne energije.
Litvanija je na ovaj način gotovo u potpunosti smanjila zavisnost od uvoza električne energije i približila se energetskoj samodovoljnosti, sa ambicijom da u narednim godinama postane i neto izvoznik čiste energije.
U širem evropskom kontekstu, ovaj model dobija sve veću pažnju. Nakon energetskih kriza i naglih skokova cena gasa i nafte, Brisel sve otvorenije govori o potrebi da se ubrza tranzicija ka obnovljivim izvorima, ali i o jačanju energetske infrastrukture i stabilnosti sistema.
Primer Litvanije se u institucijama EU sve češće koristi kao dokaz da energetska tranzicija nije samo ekološko, već i geopolitičko pitanje, pitanje nezavisnosti i otpornosti.
(EUpravo zato/Euronews)
