Šef Međunarodne pomorske organizacije (IMO) Arsenio Domingez boravio je ove sedmice u Briselu kako bi izvršio pritisak na Evropsku komisiju da ublaži svoju pregovaračku poziciju.
Predsednik IMO pozvao je Evropsku komisiju da omekša svoj stav o globalnom sporazumu o zelenom brodarstvu, uz obrazloženje da je za nastavak pregovora neophodan kompromis prihvatljiv za sve strane, uključujući i predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.
Arsenio Domingez, generalni sekretar pomorskog regulatora sa sedištem u Londonu, posetio je ove sedmice Evropsku komisiju kako bi zatražio od zvaničnika da preispitaju svoju poziciju pre nastavka pregovora u aprilu. To bi, prema rečima dva zvaničnika upoznata sa privatnim razgovorima, značilo razvodnjavanje sporazuma koji je ranije smatran globalnim klimatskim iskorakom.
Prošlog oktobra propali su pregovori o globalnom sporazumu kojim je brodarska industrija trebalo da se usmeri ka nultoj neto emisiji, uključujući i kazne za najzagađujuća goriva, nakon što je Vašington zapretio sankcijama zemljama koje su podržale preliminarno dogovoreni stav.
Zemlje Evropske unije su u početku podržavale nacrt sporazuma sa relativno strogim ekološkim standardima. Međutim, odustajanje Grčke i Kipra oslabilo je poziciju Unije i doprinelo propasti dogovora, na razočaranje klimatskih aktivista i država sa ambicioznijim ciljevima.
Domingez, panamski zvaničnik, sastao se sa poslanicima Evropskog parlamenta iz odbora za saobraćaj i zaštitu životne sredine, kao i sa visokim zvaničnicima zaduženim za pomorsku i klimatsku politiku, uključujući generalnu direktorku Direktorata za mobilnost i transport (DG MOVE) Magdu Kopčińsku i direktora Direktorata za klimatsku politiku (DG CLIMA) Kurta Vandenbergea.
"Ovi razgovori obuhvatili su razmatranje napora za postizanje konsenzusa o putu ka dekarbonizaciji međunarodnog brodarstva", rekao je portparol IMO-a za Euractiv.
Poseta dolazi u trenutku kada EU ostaje podeljena oko toga koliko daleko treba ići. Grčka – čiji snažan brodarski sektor učestvuje sa oko osam odsto u BDP-u, želi ponovno otvaranje pregovora kako bi se tečnom prirodnom gasu (LNG) obezbedio povoljniji tretman, što je stav koji dele SAD i druge petrodžave.
Na suprotnoj strani su Danska, dom brodarskog giganta "Maersk", koja podržava postojeći sporazum postignut u jeku evropskog Zelenog dogovora, a koji daje prednost biogorivima u odnosu na LNG. Kina se smatra oprezno naklonjenom tom pristupu, dok Francuska, nekada usklađena sa Danskom, sada preispituje svoju poziciju.
Zvaničnici EU zaduženi za klimatsku politiku, među poslednjim braniocima pristupa iz vremena Zelenog dogovora suočenim sa pritiscima industrije, protive se ponovnom otvaranju ovog pitanja, navela su dva zvaničnika upoznata sa situacijom. Njihovo oklevanje proizlazi iz činjenice da se LNG smatra znatno prljavijim gorivom od biogoriva.
"Najgori scenario iz klimatske perspektive bio bi slab sporazum u okviru IMO-a, koji bi potom bio korišćen u Briselu kao argument protiv snažnijih postojećih pravila", rekao je Feliks Klan iz organizacije Transport & Environment.
EU je 2024. godine uključila emisije iz pomorskog saobraćaja u svoj sistem trgovine emisijama CO₂ (ETS), uprkos snažnom protivljenju brodarske industrije. Blaži globalni sporazum u okviru IMO-a mogao bi se iskoristiti kao opravdanje za izmene evropskog ETS-a, slično pokušajima avio-industrije da izbegne naplatu ugljenika pozivajući se na postojeće globalne sporazume u okviru Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.
Suočeni sa mogućnošću razvodnjenog sporazuma u IMO-u, klimatski zvaničnici bi mogli biti skloni da se drže postojeće pozicije EU u toj organizaciji, što bi praktično zamrzlo čitav proces.
Podela je dovela do neslaganja između holandskog komesara za klimu Vopkea Hekstre i grčkog komesara za saobraćaj Apostolosa Cicikostasa, što je pokrenulo pozive da se pitanje iznese pred lidere EU.
Značajno je i to da se Domingez tokom posete Briselu sastao samo sa Anom Panagopulu, šeficom kabineta komesara Cicikostasa.
"Ovo nije pitanje koje mogu da reše dva komesara, reč je o pitanju za države članic. Lideri EU trebalo bi da ovlaste Komisiju da izađe sa novim predlogom", rekao je jedan zvaničnik Evropske komisije, dodajući da bi tema trebalo da bude pokrenuta na nivou šefova država i vlada EU.
(EUptavo zato.rs)
