Francuski energetski gigant EDF saopštio je da preliminarna procena troškova za izgradnju šest novih nuklearnih reaktora tipa EPR2 iznosi 72,8 milijardi evra. Reaktori se očekuju na mreži od 2038. godine, prenosi World Nuclear News.
Ova cifra predstavljena je upravnom odboru EDF-a, tokom prezentacije troškova za projekat na lokacijama Penly, Gravelines i Bugey. Odbor je odobrio 2,7 milijardi evra za nastavak programa tokom 2026. godine, a procena će biti revidirana u prvom kvartalu 2026. od strane Međuresorne delegacije za novu nuklearnu tehnologiju, koja odgovara direktno predsedniku Francuske.
Francuska je u novembru Evropskoj komisiji predala predlog državne pomoći za finansiranje projekta.
Plan uključuje subvencionisani kredit koji pokriva najmanje polovinu troškova, kao i ugovor o razlici (CfD) na 40 godina, koji garantuje fiksnu cenu električne energije i ravnomerno deli rizik između države i EDF-a. Konačna investiciona odluka očekuje se do kraja 2026. godine.
Projekat predviđa tri para reaktora na postojećim lokacijama: prva dva u Penliju, dok će ostala biti u Gravelinesu i Bugeyu. Iako je prvobitno planirano da prvi reaktor počne sa radom 2035. godine, sada je cilj da prvi bude pušten u rad 2038, dok će ostali slediti u razmacima od oko 18 meseci.
Troškovi projekta tokom vremena su nekoliko puta revidirani - sa početnih 51,7 milijardi evra, preko 67,4 milijardi u 2023., do sadašnjih 72,8 milijardi.
Za poređenje, gradnja EPR reaktora u Velikoj Britaniji (Hinkli Point C i Sizewell C) beleži znatno povećanje troškova, što se uglavnom pripisuje kompleksnom administrativnom i regulativnom okviru u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Reaktor EPR2 je treća generacija reaktora sa vodom pod pritiskom, razvijen od strane EDF-a i Framatome-a, i predstavlja optimizovanu verziju postojećeg EPR modela. Cilj je da se smanje troškovi izgradnje, koristeći iskustva iz prethodnih projekata i operativnog rada reaktora.
Povećanje procene troškova odražava globalni trend inflacije i složenost nuklearnih projekata, ali Francuska ostaje posvećena svojoj strategiji. Planira se i opcija za dodatnih osam EPR2 reaktora u budućnosti, čime Pariz potvrđuje da nuklearna energija ostaje stub energetske nezavisnosti.
Francuska upravo najveći deo električne energije dobija iz nuklearnih postrojenja - oko 70%, a pritom ima jedan od najmanjih karbonskih otisaka po jedinici električne energije u Evropi, gotovo deset puta manji od Nemačke, koja se smatra liderom među zemljama EU koje su protiv nuklearne energije.
(M.A./EUpravo zato/ekapija.com)
