Velika Britanija će uložiti 14,2 milijarde funti u izgradnju nuklearne elektrane, prve od 1995. godine, od kada nije bilo izgradnje takvih objekata.
Buduća centrala će smanjiti zavisnost od nestabilnog međunarodnog tržišta sve skupljih fosilnih goriva, saopštile su vlasti.
Izgradnja nove nuklearne elektrane u Safoku, na istočnoj obali Engleske, biće završena posle 2030. godine i snabdevaće šest miliona domaćinstava.
Nuklearna energija se smatra sve važnijim izvorom električne energije jer Vlada nastoji da do 2030. godine dekarbonizuje elektroenergetiku.
Međutim, kritičari su rekli da su nuklearne elektrane daleko skuplje i da se sporije grade nego solarne i centrale na vetar.
Ekološke grupe tvrde da će nuklearna elektrana oštetiti rezervate prirode u Safoku gde su vidre i močvarne ptice.
Grade se i male nuklearne elektrane
Vlada je objavila i da je kompanija Rols-Rojs odabrani ponuđač za razvoj malih, modularnih reaktora koji mogu da napajaju oko tri miliona domaćinstava i centre za obradu podataka sa veštačkom inteligencijom koji zahtevaju mnogo struje.
Još 2011. je predstavljen plan po kome bi se izgradilo 8 ovakvih objekata. Danas će morati da se uvedu i neki novi kriterijumi, poput toga da mali reaktori ne mogu da se grade pored aerodroma, vojnih područja i gasovoda. Prirodna dobra i oblasti u riziku od poplava takođe ne dolaze u obzir. Predlažu se stare industrijske zone ili nekadašnji rudnici.
Mali modularni reaktori (SMR), poznati i kao "mini-nuklearke", rade po istom principu kao i veliki reaktori, koristeći nuklearnu reakciju za generisanje toplote koja proizvodi električnu energiju.
Unutar jednog ili više velikih reaktorskih sudova, atomi nuklearnog goriva se cepaju, oslobađajući veliku količinu toplote. Ta toplota se koristi za zagrevanje vode, koja zatim pokreće turbinu. U suštini, reaktori su poput nuklearnih čajnika.
SMR-ovi će biti znatno manji i odlikovaće ih trećina proizvodnog kapaciteta tipičnog velikog reaktora.
Biće izrađivani po narudžbini u fabrikama, a zatim će delovi biti transportovani i sastavljani.
Cilj ovakvih mini-nuklearki je ušteda vremena i novca.
Britanija želi da obezbedi pouzdani i pristupačni energetski sistem sa niskim ugljeničnim otiskom.
Zajedno sa još 30 zemalja, Velika Britanije je potpisala dokument kojim se obavezuje da će nuklearne kapacitete utrostručiti do 2050. godine.
Trenutno, samo Rusija i Kina imaju funkcionalne male nuklearne reaktore.
Da li će mini-nuklearne elektrane smanjiti račune za struju?
Procenjuje se da će SMR-ovi biti brži, jednostavniji i jeftiniji za izgradnju.
Međutim, iako će se u budućnosti praviti po narudžbini, ušteda nema dok se nacrti ne finalizuju i dok moduli ne počnu pouzdano da izlaze sa fabričkih traka.
Zbog toga će prvi SMR-ovi verovatno biti veoma skupi za izgradnju.
U troškove mora biti uračunato i zbrinjavanje nuklearnog otpada. Selafild, u Kambriji, trenutno zbrinjava većinu nuklearnog otpada u zemlji, ali tamo ponestaje prostora dok troškovi samo rastu.
Godine 2024, vodeći nuklearni naučnici u vladinom savetodavnom odboru preporučili su da svaki novi dizajn nuklearne elektrane mora da sadrži jasne planove za upravljanje otpadom, kako bi se izbegle "skupe greške iz prošlosti".
Stručnjaci iz nuklearne industrije sa kojima je BBC razgovarao uvereni su da će SMR-ovi i veća upotreba nuklearne energije na kraju smanjiti troškove snabdevanja električnom energijom.
Stavovi javnosti prema nuklearnoj energiji, čini se, povezani su upravo sa cenama. Vladino istraživanje iz 2024. godine pokazalo je da bi 78 odsto ljudi smatralo ovakve projekte prihvatljivijim ako bi im bili ponuđeni popusti na račune.
Iako je vlada najavljivala popuste za domaćinstva u blizini unapređenih dalekovoda, još nema takvih planova za stanovnike blizu SMR-ova.
Koliko su mali nuklearni reaktori bezbedni?
Međunarodna agencija za atomsku energiju je saopštila da su mali nuklearni reaktori među najbezbednijim objektima u svetu.
Korišćenje nuklearne energije je na lošem glasu zbog velikih havarija u prošlosti, poput Černobilja 1986. ili Fukušime 2011.
Dr Sajmon Midlbur, nuklearni naučnik sa Univerziteta Bangor, čije se istraživanje temelji na razvoju novih nuklearnih materijala, smatra da su manji reaktori "neverovatno bezbedni".
Međutim, najveće pitanje ostaje - gde će se bezbedno skladištiti nuklearni otpad pogotovo ukoliko novih objekata bude sve više i sve bliže naseljima.
(EUpravo zato/AP/BBC)
