Svi svetski regioni u kojima se uzgaja vinova loza osećaju sve snažnije posledice klimatskih promena, upozoravaju naučnici sa Univerziteta Britanska Kolumbija u Kanadi.
Iako su se tradicionalno najvećom pretnjom smatrali iznenadni mrazovi, nova analiza otkriva da upravo ekstremne vrućine, a ne hladnoća, predstavljaju sve ozbiljniju opasnost za proizvodnju vina, posebno u Evropi.
Već je ranije potvrđeno da porast globalnih temperatura pomera vinogradarske regione prema polovima. U tradicionalnim vinogradarskim područjima grožđe danas sazreva brže i sadrži više šećera, što direktno utiče na kvalitet vina. Međutim, do sada nije bilo opširne globalne analize ovih promena.
Naučnici su analizirali su fenologiju vinove loze (različite faze rasta i razvoja) u kontekstu klimatskih uslova. U istraživanje su uključili podatke za više od 500 sorti vinove loze i 10 klimatskih pokazatelja, od najnižih temperatura u mirovanju i fazi pupljenja, do ekstremnih vrućina tokom vegetacije i uslova u vreme berbe.
Rezultati su pokazali da klimatske promene različito utiču na svaki vinogradarski region, što dodatno otežava razmenu iskustava i strategija prilagođavanja među proizvođačima vina.
"Naša studija bila je veliko interdisciplinarno i međunarodno istraživanje u kojem su učestvovali klimatolozi, agronomi, ekolozi i genetičari vinove loze iz Francuske, Španije, SAD-a i Kanade. Zasnivala se na opsežnim bazama podataka koje su godinama prikupljane u francuskom istraživačkom centru INRAE - Domaine de Vassal", istakla je rukovoditeljka istraživanja, prof. Elizabet M. Volkovič.
Evropa se zagreva brže od očekivanog
"Bila sam iznenađena razmerama zagrevanja, posebno u Evropi. Naši podaci jasno pokazuju koliko se vegetaciona sezona promenila usled klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem. Posećujem Evropu više od 15 godina i svedočila sam sve učestalijim toplotnim talasima, ali analizirati stvarne podatke i shvatiti s kakvim se izazovima suočavaju vinari bilo je zaista šokantno", dodala je Volkovič.
Naučnike je posebno iznenadilo što najveće promene nisu bile povezane sa hladnoćom, već ekstremnim vrućinama i ukupnom količinom toplote.
Ova analiza može da dopuni regionalna istraživanja i pomogne vinogradarima u razvoju efikasnih strategija prilagođavanja na nove klimatske uslove. S obzirom na brzinu promena, naučnici pozivaju na hitno delovanje kako bi se dugoročno zaštitila proizvodnja vina i očuvala raznolikost vinove loze.
(EUpravo zato/Agroklub)
