Poplave su u Evropi ubile najmanje 335 ljudi u 2024. i pogodile više od 410.000, saopštila je služba Evropske unije Kopernikus za klimatske promene i Svetska meteorološka organizacija (SMO) u zajedničkom izveštaju o klimi u Evropi.
Zapadna Evropa je bila najteže pogođena, a 2024. je svrstana među deset najvlažnijih godina u regionu prema podacima iz 1950. godine.
Kontinent koji se najbrže zagreva
Oluje i poplave bili su najskuplji vremenski ekstremi u Evropi, uzrokujući štetu veću od 18 milijardi evra prošle godine. Globalno, 2024. je bila najtoplija godina na svetu od početka merenja, kao i najtoplija za Evropu – kontinent koji se najbrže zagreva.
Planeta je sada za oko 1,3 stepena Celzijusa toplija nego u predindustrijskim vremenima, uglavnom zbog klimatskih promena izazvanih ljudima.
"Svaki dodatni rast temperature bitan je jer naglašava rizike za naše živote, ekonomije i planetu", rekla je generalni sekretar SMO Seleste Saulo.
Izveštaj je takođe istakao svetle tačke, kao što je činjenica da su obnovljivi izvori energije proizveli rekordnih 45 odsto energije u Evropi 2024. godine, dok većina evropskih gradova ima planove da se bolje prilagodi klimatskim promenama. Ali ekstremni vremenski uslovi zabeleženi su širom kontinenta.
Jugoistočna Evropa je iskusila najduži toplotni talas u istoriji, koji je trajao 13 dana, dok su se skandinavski glečeri topili najbržim zabeleženim tempom, a toplotni stres je rastao širom kontinenta.
Suše i poplave
Veći deo istočne Evrope bio je pogođen nedostatkom kiše i sušom, dok su poplave opustošile zapadnu Evropu. Skoro trećina ukupne evropske rečne mreže premašila je "visoki" prag poplava, dok je 12 odsto dostiglo "teške" nivoe poplava 2024. godine.
Razorne poplave u Valensiji krajem oktobra izazvale su veliki broj izgubljenih života i veliku ekonomsku štetu – u katastrofi su poginule 232 osobe. Oluja Boris u septembru donela je najveće padavine ikada zabeležene u centralnoj Evropi, a najviše su pogođene zemlje Austrija, Češka, Nemačka i Slovačka.
Naučnici su potvrdili da su klimatske promene učinile tako jake kiše verovatnijim jer toplija atmosfera može da zadrži više vode, što dovodi do intenzivne kiše. Atmosferska vodena para dostigla je rekordan nivo 2024. godine.
Drugi faktori koji utiču na poplave uključuju upravljanje rekom i urbanističko planiranje, koji određuju da li su kuće i infrastruktura izgrađeni u područjima podložnim poplavama.
(EUpravo zato/Index)
