Niske temperature i suša koje su pogodile Evropu i svet, nisu zaobišle ni Srbiju, gde se najviše odrazilo u niskom vodostaju Dunava, što je izazvalo probleme u proizvodnji električne energije i opterećenju energetskog sistema.
Pomoćnik direktora za tehnološki razvoj Instituta "Vinča" Predrag Škobalj je naveo da Đerdap radi sa oko 20 odsto kapaciteta i da je aktuelna situacija pokazala da Srbija mora da razvije energetski miks – nuklearnu energiju, obnovljive izvore, reverzibilne hidroelektrane i da zadrži stabilne termoenergetske kapacitete.
"Velike probleme imaju Mađarska, Rumunija, Bugarska i ostali zbog niskog vodostaja Dunava, koji je sada na istorijskom minimumu. Ovako je bilo 1985. i 2003. godine, ali je sada još gore", rekao je Škobalj i dodao:
"Kod nas hidroelektrane učestvuju sa do 30 odsto proizvodnje električne energije. Srećom, hidroelektrane na Drini rade i u funkciji su".
Danas se sve više hidroelektrana oslanja na lignit.
"Problem je što su rezerve u Kostolačkom i Kolubarskom basenu na izdisaju. Imamo ih još otprilike za 20 do 30 godina. Mi iz dva razloga moramo da tražimo novi put – prvi je što nemamo dovoljno uglja, a drugi što smo potpisnici Pariskog sporazuma, koji nas obavezuje da smanjimo emisiju CO2", objasnio je Škobalj.
Nizak Dunav pogađa i proizvodnju i transport
Problem niskog vodostaja je i ekonomske prirode jer Dunav ima važnu ulogu u transportu robe i energenata.
"Svima je teško i privrednici nalaze različite puteve. To će se najviše odraziti na ekonomiju i cene. Sve poskupi i sve skače. Mađarska oko 35 odsto električne energije dobija iz svoje nuklearke Pakš 1, gde su od četiri bloka tri privremeno ugašena, a jedan je na minimumu. Pokrenuli su gasnu elektranu u okolini Budimpešte, ali ona ne može sve da nadomesti, pa deo nadoknađuju uvozom".
Nuklearke mogu da rade i bez velikog oslanjanja na reku, potrošnja struje dostigla zimski nivo
Niski vodostaji, kako je naveo Škobalj, mogu da smanje proizvodnju i podignu cenu struje, ali to ne predstavlja problem za bezbednost, naravno ukoliko je sistem hlađenja nuklearne elektrane adekvatno projektovan.
"Sve ovo može da se izbegne ukoliko posedujete drugačiji sistem hlađenja – sa vlažnim tornjevima ili suvim hlađenjem. To su stvari koje se mogu tehnološki preduprediti, ali je investicioni ciklus skuplji".
Visoke temperature i masovna upotreba klima-uređaja dodatno opterećuju elektroenergetsku mrežu.
"Bez klime se ne može, ali to opterećuje mrežu. Sada dostižemo potrošnju električne energije kolika je zimi. To su enormne potrošnje i veliki udar na elektroenergetski sistem", rekao je Škobalj i istakao da je jedan od ključnih problema energetska neefikasnost zgrada.
"Srbija je veoma energetski neefikasna. Mi trošimo dva ili tri puta više energije nego u Evropskoj uniji kada je reč o energetskoj efikasnosti u zgradarstvu.
Potrošnju energije mogu smanjiti bolja izolacija, fasade, stolarija i zeleni krovovi, a dugoročno rešenje leži u energetskom miksu.
"Energetski miks podrazumeva izgradnju prve srpske nuklearne elektrane i obnovljive izvore energije – vetar i sunce, a sa druge strane reverzibilne hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3, koje bi služile kao baterije, kao skladište te energije", naveo je pomoćnik direktora i naglasio da skladištenje predstavlja jedan od najvećih izazova obnovljivih izvora.
Nuklearke smanjuju zavisnost
Zavisnost od vremenskih uslova moguće je smanjiti jednostavno - nuklearnom energijom.
"Sada je suša, imamo probleme na Dunavu i veoma smo zavisni što se tiče hidroelektrane Đerdap. Kod obnovljivih izvora zavisimo od toga kakve su vremenske prilike, isto tako i kod vetro-generatora. Ono od čega ne zavisite su nuklearne elektrane, ukoliko imamo odgovarajući rashladni sistem", objasnio je jedan od vodećih ljudi u "Vinči" i istakao da Srbija ne treba tek tako da se odrekne uglja,
Novi kapaciteti neophodni
"Vidimo da nema restrikcija i problema u napajanju električnom energijom. Ne treba imati strah, ali moramo što pre da krenemo u izgradnju novih energetskih kapaciteta", istakao je Škobalj i dodao da je Srbija tek na početku nuklearnog puta:
"Republika Srbija još uvek nije ušla u nuklearni program. Godine 2024. smo, ukidanjem moratorijuma iz 1989., krenuli tim putem", naveo je Škobalj i istakao da bi tek sredinom 2027. godine mogla biti doneta odluka o ulasku u nuklearni program:
"Ukoliko svi zajedno nastupimo i potrudimo se, mogli bismo možda da očekujemo 2040. godine, u najboljem slučaju, da dobijemo prve kilovate iz nuklearne elektrane".
Na kraju, istakao da je da su solarni paneli sjajna stvar, ali da je za njihovo postavljanje neophodna dobra i razvijena mreža.
(EUpravo zato/RTS)