Dok se Evropa ovog leta suočava sa ekstremnim toplotnim talasima koji dovode do omekšavanja asfalta i deformacije železničkih šina, u Indiji slične, pa čak i više temperature godinama ne izazivaju ozbiljnije probleme na saobraćajnoj infrastrukturi.
Razlog nije slučajnost, već potpuno drugačiji pristup projektovanju i izgradnji puteva.
Putevi projektovani za različite klimatske uslove
Jedna od ključnih razlika nalazi se u vrsti bitumena, materijala koji povezuje asfalt.
Evropski putevi uglavnom su građeni za klimu sa dugim, hladnim zimama i čestim mrazevima. Zbog toga se koriste mekše vrste bitumena koje ostaju elastične na niskim temperaturama i sprečavaju pucanje kolovoza. Međutim, tokom dugotrajnih toplotnih talasa takav materijal omekša, zbog čega asfalt počinje da se deformiše, a na površini se pojavljuje rastopljeni bitumen.
S druge strane, u Indiji se koriste znatno otpornije vrste bitumena, poput VG-30 i VG-40, koje mogu da izdrže temperature kolovoza veće od 60 stepeni Celzijusa. Na pojedinim autoputevima primenjuju se i specijalne mešavine sa polimerima ili gumom, koje dodatno povećavaju otpornost na ekstremne vrućine.
Različita filozofija gradnje
Razlika nije samo u materijalima, već i u načinu planiranja saobraćajne infrastrukture.
Indijski autoputevi projektovani su tako da tokom cele godine podnose visoke temperature i intenzivan saobraćaj. Na pojedinim modernim deonicama, poput autoputeva Delhi–Mumbaj i Mumbaj–Nagpur, umesto asfalta koristi se betonski kolovoz, koji je znatno otporniji na deformacije izazvane toplotom.
U Evropi je situacija drugačija.
Veći deo putne mreže izgrađen je pre nekoliko decenija, kada ovako ekstremni letnji toplotni talasi nisu bili uobičajeni. Zamena postojećeg asfalta tvrđim materijalima nije jednostavno rešenje, jer putevi istovremeno moraju da izdrže i veoma niske zimske temperature bez pucanja.
Toplotni talas otkrio slabosti evropske infrastrukture
Ovogodišnje visoke temperature dodatno su ukazale na izazove sa kojima se suočava evropska infrastruktura.
Danska je zabeležila najvišu temperaturu od početka merenja, dok su u Švajcarskoj, Češkoj i Velikoj Britaniji oboreni brojni temperaturni rekordi.
Posledice su se brzo odrazile na saobraćaj. U pojedinim nemačkim gradovima obustavljen je tramvajski saobraćaj jer je zaštitni bitumen oko šina omekšao, ušao u skretnice, a zatim se ponovo stvrdnuo, što je ugrozilo bezbednost saobraćaja.
Slični problemi zabeleženi su i u Francuskoj, gde su visoke temperature dovele do omekšavanja asfalta. Pod težinom vozila na kolovozu su se pojavili kolotrazi i neravnine, dok je na pojedinim deonicama rastopljeni bitumen izašao na površinu, smanjujući prijanjanje pneumatika i povećavajući rizik od oštećenja puta.
Vrućine opterećuju i zdravstveni sistem
Posledice ekstremnih temperatura ne osećaju se samo na putevima.
Bolnice u Francuskoj i Velikoj Britaniji beleže povećan broj pacijenata sa toplotnim udarima, dehidratacijom i pogoršanjem hroničnih srčanih i plućnih bolesti. Dodatni problem predstavlja činjenica da mnoge zdravstvene ustanove nisu projektovane za ovako visoke temperature, pa se suočavaju sa pregrevanjem prostorija i otežanim radom osetljive medicinske opreme, uključujući magnetne rezonance i aparate za lečenje onkoloških pacijenata.
Zbog sve učestalijih ekstremnih vremenskih prilika, stručnjaci upozoravaju da će evropske zemlje u narednim godinama morati da prilagode infrastrukturu novim klimatskim uslovima, kako bi putevi, železnica i zdravstveni sistem bili otporniji na sve intenzivnije letnje vrućine.
(M.A./EUpravo zato/firstpost.com)
