Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je aktuelni toplotni talas nazvala "generalnom probom", upozorivši da evropske zemlje moraju da budu mnogo bolje pripremljene ako žele da spasu živote.
Jedan od primera koji se posebno pohvaljuje je koncept klimatskih skloništa u Španiji.
Kako se navodi, broj poziva hitnim službama porastao je za 50 odsto na pojedinim mestima Evrope, dok je London zabeležio najveći broj poziva u jednom danu.
Španija je procenila da je za samo nekoliko dana zabeleženo više od 300 smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom.
SZO je u saopštenju jasno istakla da je toplotni talas podstaknut klimatskim promenama: "Evropa se zagreva više nego dvostruko brže od globalnog proseka. Toplotni talasi više nisu jednokratni, neobični događaji. Oni su krize koje se ponavljaju, sve su češće, snažnije i traju duže. Svako leto za koje se ne pripremimo, plaćamo životima".
Generalni direktor SZO, Tedros Adhanom Gebrejesus, rekao je da mu određenu utehu pruža činjenica da "prevencija funkcioniše".
Jedna od mera koja je pohvaljena jeste mreža klimatskih skloništa u Barseloni.
Šta su klimatska skloništa?
Španija je razvila jednu od najnaprednijih mreža klimatskih skloništa na svetu, dok ekstremne vrućine postaju najsmrtonosnija ekološka opasnost našeg vremena.
Prošle godine, španski premijer Pedro Sančez najavio je da će niz državnih zgrada biti iskorišćen kako bi građani dobili utočište od sve intenzivnijih toplotnih talasa.
Ova nacionalna mreža nadovezuje se na inicijative regionalnih vlasti, uključujući Kataloniju, Baskiju i Mursiju. U Barseloni već postoji 400 klimatskih skloništa u javnim objektima poput biblioteka, muzeja, sportskih i tržnih centara.
Ovi prostori, koji su obično klimatizovani i opremljeni mestima za sedenje i besplatnom vodom, treba da zaštite ljude koji kod kuće nemaju uslove da se nose s visokim temperaturama, a obično su to starije osobe, bebe i hronični bolesnici.
Zašto su klimatska skloništa tako zaživela u Španiji?
Španija se odlučila za ove konkretne mere nakon prošlogodišnjeg rekordno vrelog leta, kada je toplotni talas od 16 avgustovskih dana podigao temperature do smrtonosnih 45 stepeni.
Ta zemlja je 2025. godine zabeležila više od 150.000 smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom, drugi najveći broj ikada. Više od 10.000 tih slučajeva je povezano sa dugotrajnim izlaganjem umerenim, ali stalno visokim temperaturama. Stručnjaci upozoravaju da one "imaju kumulativne efekte čak i bez zvaničnih upozorenja".
Smrt Moncea Agilara (51), čistača iz Barselone, bila je jedna od tragedija koje su dospele u medije.
On se srušio na ulici nakon naporne smene na 35°C, a kasnije je preminuo od posledica vrućine.
Ubrzo su usledili protesti jer su stotine kolega i građana izašle su na ulice tražeći bolju zaštitu radnika koji rade na otvorenom.
Hoće li ostatak Evrope ulagati u klimatska skloništa?
Smrtni slučajevi povezani sa vrućinom nisu problem samo u Španiji. Evropa je jedan od kontinenata koji se najbrže zagreva, a ekstremne temperature stižu i do severnih područja koja su inače poznata po hladnijoj klimi.
Na primer, Finska je prošle godine imala tri uzastopne nedelje s temperaturama od 30°C, što je posebno uticalo na bolnice. Čak je jedno klizalište privremeno pretvoreno u klimatsko sklonište.
Toplotni talasi pogodili su Italiju, Francusku, Portugal i Ujedinjeno Kraljevstvo, dok je Evropa zabeležila treću najtopliju godinu u istoriji merenja.
Prema izveštaju "Lancet Countdown Europe", procenjuje se da je u 2024. godini u Evropi preminulo oko 62.000 ljudi usled velikih vrućina.
"To je najsmrtonosnija ekološka opasnost, sa rastom u skoro svim evropskim regionima", rekla je Elvira Himenez Navaro, doktorantkinja sa Univerziteta Katalonije.
"Zemlje juga Evrope, Španija, Italija, Grčka, Francuska, Hrvatska, Kipar, Slovenija, Malta i Srbija beleže najveći porast smrtnosti, što ukazuje na hitnu potrebu za merama prilagođavanja, poput klimatskih skloništa", dodala je.
Navaro upozorava da smrtnost raste i u centralnim i istočnim zemljama poput Nemačke, Austrije, Mađarske, Bugarske, Rumunije, Estonije i Litvanije, iako sporijim tempom.
"Ukupno gledano, ekstremna vrućina je problem javnog zdravlja koji pogađa sve evropske zemlje u većoj ili manjoj meri", izjavila je.
Kome su namenjena klimatska skloništa i koji su izazovi?
Iako su klimatska skloništa besplatna za sve, stručnjaci upozoravaju da je ključno obezbediti pristup najugroženijima.
Prema španskom sistemu za praćenje smrtnosti, od 21.700 ljudi koji su umrli od posledica vrućine između 2015. i 2023, većinu su činili stariji od 65 godina.
Ranjivost proizlazi iz kombinacije faktora, starosti, zdravstvenog stanja, kvaliteta stanovanja, uslova rada i prihoda.
Navaro ističe da lokalne vlasti treba da mapiraju ne samo izloženost vrućini, već i ove druge faktore, kako bi skloništa bila postavljena tamo gde su najpotrebnija.
Poseban izazov je obezbediti da skloništa rade kada postoji najveća potreba za tim, kao i da informacije budu predstavljene na inkluzivan način.
Za to nije dovoljna samo akcija vlasti.
"Iako su vlasti ključne, uspeh zavisi i od saradnje sa lokalnim zajednicama, nevladinim organizacijama i privatnim sektorom. Krajnji cilj je da klimatska skloništa prerastu iz privremenih mera u trajne, inkluzivne i multifunkcionalne gradske prostore", rekla je Navaro.
"Transformacija javnih prostora"
Kako su ekstremne vrućine sve češće, klimatska skloništa bi mogla da postane standard širom Evrope.
Primera radi, nedavno je gradsko veće Bukurešta odobrilo uspostavljanje takve mreže.
Navaro naglašava da su ove mere sve potrebnije, ali da gradovi često nemaju dovoljno resursa, pa se oslanjaju i na privatne prostore poput tržnih centara.
"Mreža može brzo da se uspostavi tako što se koriste postojeći objekti, ali to nije dovoljno za dugoročne promene. Potrebna je opsežna strategija što podrazumeva transformaciju gradova kako bi se smanjila izloženost vrućini, poboljšalo zdravlje građana i smanjile nejednakosti", zaključila je.
To uključuje ulaganja u zelenu i vodenu infrastrukturu, promene u urbanom saobraćaju i socijalne mere koje štite najugroženije.
(EUpravo zato/Euronews)
