Evropa prolazi kroz najteži toplotni talas otkako postoje merenja, pri čemu temperature obaraju apsolutne rekorde širom kontinenta, a ekstremna vrućina sada se pomera ka istoku, prema Balkanu i Ukrajini.
Šta pokreće ovaj toplotni talas?
Toplotni talas održava ono što meteorolozi nazivaju "omega blokom", a u pitanju je vremenski obrazac koji je dobio ime po grčkom slovu omega zbog oblika koji stvara u atmosferi.
Vreo i suv vazduh iz severne Afrike ostaje zarobljen iznad određenog područja, dok sistemi niskog vazdušnog pritiska sa obe strane sprečavaju njegovo pomeranje. Zbog toga su temperature dostigle vrednosti i do 18 stepeni Celzijusa iznad sezonskog proseka. Evropa je posebno izložena: samo oko 20 odsto evropskih domaćinstava ima klima uređaje, a veliki deo stambenog fonda izgrađen je tako da zadržava toplotu, umesto da omogućava njeno oslobađanje.
Ovo je ujedno drugi veliki toplotni talas koji je pogodio Evropu u poslednja dva meseca. Prvi je počeo 24. maja, kada su temperature bile za 10 do 15 stepeni više od uobičajenih, što je izazvalo više smrtnih slučajeva.
Koliko ljudi je bilo na udaru vrućine?
Prema analizi AFP-a, najmanje 130 miliona ljudi u centralnoj i istočnoj Evropi bilo je u ponedeljak izloženo temperaturama višim od 35 stepeni Celzijusa, u odnosu na 190 miliona dan ranije. Očekuje se da će više od 269 miliona ljudi širom kontinenta iskusiti temperature iznad 30 stepeni.
Grupa naučnika iz organizacije "World Weather Attribution" saopštila je da bi ovako snažan toplotni talas, tako rano tokom leta, bio "praktično nemoguć" da nema klimatskih promena.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, Tedros Adhanom Gebrejesus, upozorio je da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva na svetu i da se to odvija dvostruko brže od globalnog proseka.
Hiljade smrtnih slučajeva
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je od 21. juna u Evropi zabeleženo više od 1.300 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom. Među žrtvama su deca ostavljena u zaključanim automobilima, kao i mladi ljudi koji su se utopili tražeći osveženje na neobezbeđenim kupalištima.
Francuska je među najteže pogođenim zemljama. Nacionalna zdravstvena agencija registrovala je oko 1.000 smrtnih slučajeva više nego što je uobičajeno samo od 24. juna, pri čemu većinu preminulih čine stariji od 65 godina. Od 18. juna u Francuskoj je prijavljeno najmanje 74 smrti utapanjem. Fudbaler druge francuske lige Kenzo Kis takođe je preminuo nakon što se, prema navodima, utopio u reci Roni tokom toplotnog talasa.
U Poljskoj se, u međuvremenu, samo u nedelju udavilo 17 ljudi.
Tedros je toplotni stres opisao kao "tihog ubicu" i pozvao evropske vlade da primene planove za zaštitu zdravlja stanovništva tokom ekstremnih vrućina.
Oboreni rekordi
Tokom vikenda oboreni su nacionalni temperaturni rekordi u velikom delu centralne Evrope:
Češka: U Doksanima, severno od Praga, izmereno je 41,9 stepeni Celzijusa, što je najviša temperatura ikada zabeležena u toj zemlji.
Nemačka: U Košenu, nadomak granice sa Poljskom, izmereno je 41,7 stepeni, čime je oboren rekord postavljen samo 24 sata ranije. Istovremeno je zabeležen i rekordno topao letnji minimum - u gradu Kubšicu temperatura tokom noći nije pala ispod 29,4 stepena, što je najtoplija noć od početka merenja pre gotovo 150 godina.
Poljska: U zapadnom gradu Slubice izmereno je 40,5 stepeni, čime je oboren rekord koji je važio više od jednog veka.
Španija: U opštini Tama, u pokrajini Kantabriji, temperatura je dostigla 43,7 stepeni, što je najviša vrednost ikada izmerena u toj regiji, bez obzira na doba godine. Meteorološka služba saopštila je da su 22. i 23. jun bili dva najtoplija junska dana u kontinentalnom delu Španije od najmanje 1950. godine.
Rekordi za jun su oboreni i u Ujedinjenom Kraljevstvu i Švajcarskoj.
Kako su reagovale države?
U Parizu su vlasti tokom vikenda zabranile konzumiranje alkohola na javnim mestima kako bi rasteretile hitne službe, dok je Parada ponosa odložena. Zbog visokih temperatura Ajfelov toranj i Muzej Luvr se ranije zatvaraju.
Francuski premijer Sebastijen Lekornu sazvao je posebnu sednicu vlade kako bi se "analizirale pouke" iz ovog toplotnog talasa.
Tamošnji ministar unutrašnjih poslova, Loran Nunez, odbacio je kritike opozicije.
"Ovo nije fijasko, bili smo spremni", rekao je.
Prema navodima državne energetske kompanije EDF i više finansijskih institucija, za sisteme hlađenja i obnovu francuskih škola i vrtića izdvojeno je više od 130 miliona evra.
Berlinska policija je dva dana zaredom koristila vodene topove kako bi pomogla građanima da se rashlade.
U Belgiji je otkazana tradicionalna rekonstrukcija Bitke kod Vaterloa.
Kuda se kreće toplotni talas?
Toplotni talas sada zahvata Balkan i širi se ka Ukrajini. U ponedeljak su se temperature iznad 35 stepeni očekivale u Mađarskoj, Srbiji, Rumuniji, Hrvatskoj, Austriji, južnoj Poljskoj i zapadnoj Ukrajini, dok su Bosna i Hercegovina i Albanija prognozirale maksimalne temperature do 40 stepeni.
Vatrogasci u Bosni i Hercegovini bore se sa požarima izazvanim ekstremnim vrućinama, uključujući vatrenu stihiju na deponiji u blizini Mostara.
Ukrajina se suočava sa dodatnim izazovom. Ruski napadi dronovima i raketama ozbiljno su oštetili ukrajinsku energetsku mrežu. Operateri elektroenergetske mreže u najmanje pet regiona su uveli privremena ograničenja potrošnje električne energije. Generalni direktor energetske kompanije Jasno, Sergij Kovalenko, rekao je da mreža već "radi na ivici svojih mogućnosti" zbog letnjih radova na održavanju koji se izvode nakon zimskih napada.
Stručnjaci očekuju da će se ekstremna vrućina zadržati još nekoliko dana, pre nego što se postepeno pomeri dalje na istok, ka Turskoj i centralnoj Aziji. Očekuje se da će olujni front od utorka uveče doneti izvesno osveženje Balkanu, ali će temperature i dalje ostati iznad proseka.
Svet koji se zagreva
"Toplotni talasi poput ovog upravo su ono što možemo očekivati u svetu koji se zagreva usled klimatskih promena. Od istorijskog toplotnog talasa 1976. godine, Evropa se u celini zagrejala za oko dva stepena", rekao je Džon Kenedi, direktor sektora za klimatske informacije pri Svetskoj meteorološkoj organizaciji.
Francuski paleoklimatolog Žan Žuzel upozorio je da politička pažnja prema ovom problemu obično nestane čim se toplotni talas završi.
"Ljudi zatvaraju oči pred ovim problemom, ali je situacija izuzetno ozbiljna", rekao je za "Tribune".
Od 52 toplotna talasa zabeležena u Francuskoj od 1947. godine, čak dve trećine dogodile su se u 21. veku.
(EUpravo zato/Euronews)
