Mediteranska ishrana predstavlja jedan od najpoznatijih i zdravijih načina ishrane, i to već vekovima unazad. Maslinovo ulje, riba, sezonsko povrće i skromni obroci delovali su generacijama kao konstanta - nešto što se nikada neće izmeniti, preživeće brojne političke promene, ratove i migracije još od nastanka prvih civilizacija u spomenutom regionu.
Međutim, danas se ta ravnoteža menja gotovo neprimetno, pod uticajem klimatskih promena.
More koje daje manje nego ranije
Jadransko more, nekada prepuno ribe, decenijama unazad postaje sve siromašnije istom. Temperatura u moru je u proseku porasla od 0,5 do 1,5 stepeni Celzijusovih. Međutim, prema nekim podacima, u plićim zonama temperature su danas 29 stepeni Celzijusovih umesto 25, koliko su iznosile sredinom 20. veka.
Možda nekome ove promene deluju beznačajno, ali one na morski svet ostavljaju nesagledive posledice. Porast temperature mora utiče na migracije ribljih vrsta: neke se povlače ka severu, dok druge, često invazivne, zauzimaju njihovo mesto. Ribe koje su decenijama činile osnovu lokalne mediteranse kuhinje - sardine, inćuni, oslići - sve su ređi ulov u ribarskim mrežama.
Ribari duž obale primećuju da se promenio obrazac tokom sezona. Naučnici, s druge strane, svojim analizama potvrđuju ova zapažanja - ekosistem se prilagođava brže nego što se ljudske navike mogu izmeniti.
Upravo zbog toga, u okviru evropskih istraživačkih inicijativa sve veća pažnja posvećuje se povezanosti klimatskih promena, ribarstva i ishrane, kao delu šireg pitanja održivosti mediteranskog prehrambenog sistema. Regionalni projekat ADRIADAPT, posebnu pažnju posvećuje praćenju promena u ribljim populacijama i prilagođavanju ribarstva novim ekološkim uslovima.
Paralelno s tim, šira evropsko-mediteranska inicijativa MedFish4Ever, pod okriljem Evropske unije i FAO-a, nastoji da uspostavi održivije modele upravljanja ribljim fondovima, kako bi se ublažile posledice klimatskih promena i prekomernog lova u regionima poput Jadrana.
Da li nas nos vara ili masline ne mirišu isto?
Maslinovo ulje, simbol Mediterana, takođe prolazi kroz krizu. Suše, toplotni talasi i neujednačene padavine utiču na hemijski sastav ploda. U nekim regionima masline sazrevaju ranije, u drugima gube aromu ili daju manji prinos.
Proizvođači primećuju male, ali prema njihovom mišljenju - važne izmene u ukusu: ulja su ponekad oštrija, ponekad blaža, sa drugačijim notama gorčine. Za potrošača, razlika je jedva primetna, za ljude koji gaje masline, ove promene su uznemirujuće.
Kako bi se ove promene bolje razumele i ublažile, evropski projekti poput CLIMED-FRUIT, finansiranog kroz program Horizon Europe, rade između ostalog i na razvoju strategija koje pomažu maslinarima i voćarima da se prilagode sve nestabilnijim klimatskim uslovima, bez gubitka kvaliteta i prepoznatljivosti proizvoda.
CLIMED-FRUIT okuplja brojne stručnjake iz različitih oblasti kako bi se identifikovali najotporniji načini uzgoja maslina i drugih mediteranskih voćnih kultura. Umesto univerzalnih rešenja, projekat se fokusira na lokalne uslove: tip tla, mikroklimu, dostupnost vode i tradicionalne sorte.
Jedan od ključnih uvida projekta jeste da maslina nije samo žrtva klimatskih promena - ona je i precizan indikator tih promena. Hemijski sastav ploda reaguje na temperaturu i stres, menjajući odnos masnih kiselina i jedinjenja u ulju. Ono što potrošač oseća kao "drugačiji ukus", nauka vidi kao signal izmenjene ekologije.
"U protekle dve godine naša farma je bila značajno pogorđena poplavama, sušom, rekordnom vrućinom...," objašnjava Anastasios Demeslis, proizvođač iz Tesalije, koji je odrastao među maslinama.
Suša i manjak vode su poljoprivredni izazov, sa kojim se ljudi na prostoru Mediterana susreću generacijama unazad, međutim, poznavaoci prilika tvrde da nikada nije bilo ovako, poput Ane Karhilo iz Portugala: "Vrućine i nedostupnost vode postali su sastavni deo maslinjaka. Mesta gde manje kiše, znači manje ulja i više neizvesnosti."
Stručnjaci podsećaju da je prilagođavanje neophodno, a prema mišljenju predstavnika Olive Oil Council-a, masline su među najotpornijim kulturama na svetu, ali je njihovo očuvanje danas jednako važno kao i rod.
Najvažnije poruke ovih projekta nisu da će se Mediteran vratiti na staro, već da se budućnost može oblikovati. Klimatske promene su već tu - ali način na koji se mi prilagođavamo može odlučiti da li će simboli Mediterana opstati ili će buduće generacije o njima učiti iz udžbenika.
