Danas su ti divovi u opasnosti pod neprekidnim uticajem globalnog zagrevanja - njihova gotovo nestvarna površina polako nestaje, kap po kap.
U septembru 2019. godine, svet je obišla vest da su stanovnici u istočnom delu Švajcarske, oplakivali glečer Pizol. Ljudi su nosili crninu, palili sveće, i upozoravali planetu da će ovo uskoro postati realnost svugde u svetu. Za aktiviste spomenuti glečer nije bio samo led, već čuvar reka, arhitekta čitavog regiona, i svedok lokalne istorije. Njegovim, ali i mnogobrojnim nestankom drugih glečera - ušli smo u vrhunac izumiranja.
Vrhunac izumiranja - blizu
Naučnici danas govore o "vrhuncu izumiranja", prema njihovim rečima u pitanju je tačka kada glečeri nepovratno gube svoju bitku: masu, svrhu, sposobnost da utiče na svet oko sebe.
Nova naučna studija objavljena u časopisu Nature Climate Change, pokazuje da bi do sredine ovog veka broj glečera koji nestaju mogao dostići najveću stopu do sada od oko 4.000 godišnje - ako se emisija gasova sa efektom staklene bašte ne smanji značajno.
Fokusi studija su do sada uglavnom bili na tome koliko se ledene mase smanjuju - ukupna količina leda i oblast koju zauzimaju, dok temperature rastu.
Međutim, u ovoj studiji prvi put je posvećna posebna pažnja pitanju "koliko pojedinačnih glečera potpuno nestaje?". Važnost ovog pitanja leži u činjenici da gubitak pojedinačnih glečera ne utiče samo na klimu i nivo mora, već i na lokalne kulture, turizam i ekosisteme.
U planinskim kraljevstvima Alpa, Anda i u delovima severne Azije, već polovina glečera možda neće ni dočekati sredinu 21. veka. Na Grenlandu i arktičkim prostranstvima, veći glečeri se možda sporije otapaju, ali i oni se približavaju tački bez povratka.
Procene su da danas postoji više od 200.000 glečera širom sveta, ali mnogi od njih su mali i brzo se tope - kako se temperatura povećava, broj glečera koji se potpuno povlače ili "izumiru" se povećava, a naučnici upozoravaju da to nije samo pitanje topljenja leda - već potpuno izumiranje tih glečera kao zasebnih oblika prirode.
Kao apel za kraj, naučnici i aktivisti upozoravaju da su oni više od leda - izvor života, bitan element ekosistema i osnovni stubovi lokalnih zajednica. Njihovim nestankom menja se planeta kakvu poznajemo: reke presušuju, mora se podižu, a čovek će biti suočen sa ozbiljnim i za sada još uvek nedovoljno sagledivim posledicama - jer kad jedan glečer nestane, on se više ne vraća, makar ne za vreme jednog prosečnog ljudskog života.
(EUpravo zato/ CNN)
