U svetu gde je šargarepa čest sastojak mnogih jela na različitim meridijanima, gomile delova ovog povrća i lišća na njegovom vrhu - obično završi u gomili otpada. I pored sve priče koliko je u pitanju zdrava namirnica, tu je kraj njenog puta ili je barem tako delovalo.
Naučnici su sada tu "neželjenu" masu uspeli da iskoriste i uz pomoć nje uzgajaju jestive gljive koje im služe za proizvodnju visokokvalitetnih proteina. Svoj rad objavili su u časopisu Journal of Agricultural and Food Chemistry.
Kako je šargarepa postala pljeskavica?
Zamislite postrojenja gde se šargarepa prerađuje za sokove, zdrave grickalice ili prah. Kad se ukusni delovi odvoje, ostanu otpaci bez jasne namenje i upotrebe. Do sada u većini slučajeva ovo je bio otpad. Ali naučnici su se zapitali: A šta ako ovu gomilu treba da posmatramo kao sirovinu?
Smislili su da bi najbolje bilo da na toj šargarepi niknu pečurke - tačnije, micelijum, mrežasto telo gljive koje više liči na paučinu nego na klasičan šešir. Ovaj njihov sistem micelija nije samo rastao, već je i prerađivao materiju, upijajući hranljive sastojke i pretvarajući ih u bogat biljni protein.
Ali prava magija dogodila se kad su ljudi isprobali nove proizvode napravljene od ovog neobičnog proteina. Veganske pljeskavice i kobasice, umesto soje ili leblebije, bile su napravljene upravo od micelijuma koji se hranio ostacima šargarepe. I šta su ljudi rekli? Većini se više svideo novi proizvod nego oni sa uobičajenim biljnim proteinima.
Istraživači su napokon bili zadovoljni. Za njih ovo nije bilo pitanje novog ukusa već je to bila vizija budućnosti hrane u kojoj nema beskorisnih ostataka. Umesto gomila otpada, svaka šargarepa bi mogla da postane početak nečeg korisnog i ukusnog - što ide u krug.
Izvor: Science Daily
