Unutar regiona Overnja-Rona-Alpi i Provansa-Alpi-Azurna obala, nalaze se Frnacuski Alpi. Planinski venac poznat po Mon Balnu, Šamoniju, Val Torensu i drugima destinacijama - sinonimima sa skijanje i druge zimske sportove za koje je potreban sneg.
Međutim, situacija se tokom prethodnih decenija umnogome izmenila i ove predele sve ređe krase snežni pejzaži. Stari ski-centar Seuz 2000, otvoren pre više od osam decenija, jedan je od najilustrativnijih primera ovog problema.
Šta se dešava sa starim skijaškim stazama na Alpima?
Klimatske promene širom sveta utiču na mnogobrojne aspekte. Iako su neki njihovi efekti dobro poznati, ono što je malo ko očekivao jeste da će se pejzaži Alpa izmeniti do te mere da mnogobrojna skijališta više ne mogu da garantuju bar tri meseca snega, koliko je neophodno da bi se sezona smatrala uspešnom.
Tamo gde se nekada čulo zujanje žičara, danas nema nikakvih aktivnosti. Ostaci stolova za kojima su nekada sedeli turisti, izbledele mape staza i rasporedi radnika, stoje kao podsetnici na prošle sezone. Upravo to se dogodilo u Seuzu 2000, gde su radnici 2018. godine stavili ključ u bravu, u nadi da će se sledeće zime opet okupiti. To se međutim, nije dogodilo.
Radnici, ni turisti se u njega više nisu vratili. Danas, on predstavlja jedan od brojnih sličnih primera poznatih po imenu "skijališta duhova". Preciznije rečeno, više od 186 skijališta u Francuskoj - ne samo u pojedinim oblastima, već širom Alpa. Prema nekim procenama, iza nekada grajom ispunjenih centara ostalo je oko 63 kilometra napuštenih žičara.
Napušteni objekti, danas trunu i rđaju. Iz njih se oslobađaju opasne materije, poput izolacije koje su nekada štitile žice ili plastike koja se odvaja sa stubova. Dekonstrukcija Seuz 2000, započeta je 4. novembra 2025. godine - neposredno pre početka skijaške sezone, sudbina koja očekuje sve napuštene žičare izgrađene nakon 2017. godine u Francuskoj.
Obnova prirode
Ipak, tamo gde su ljudi prestali da skijaju, priroda polako počinje da se oporavlja. Na nekada potpuno ravnim padinama sada rastu bobice, koje predstavljaju hranu za ptice koje su se ovde nekada retko viđale - poput crvenokljune galice, čavke. Ali one nisu jedine, stručnjaci procenjuju da će i divlje svinje i srne iz okolnih šuma takođe osetiti benefite oporavka prirode.
Sudbina Seuza 2000 otvorila je brojne rasprave u Francuskoj, ali se ovo pitanje danas prenosi i na ostatak Evrope, koja se suočava sa sličnim izazovima usled klimatskih promena i rasta temperatura.
Prema nekim procenama, u budućnosti bi polovina evropskih skijališta mogla da bude zatvorena upravo zbog rasta srednje godišnje temperatura. Uključujući i planinske centre na Balkanu, gde se zimski turizam sve češće suočava sa kraćim sezonama i nedostatkom prirodnog snega.
Dok jedni smatraju da je trebalo istrajati kroz veštačkog snega i angažovanje dodatnih mašina, drugi veruju da je ovo upravo ono što je potrebno kaproizvodnju ko bi se priroda obnovila. Alpi danas prete da postanu prostor ispunjen cvrkutom ptica i povratkom divljine, umesto užurbanih i prepunih skijaških staza.
(EUpravo zato/Gardijan)
