Evropska unija je postigla pravno obavezujući sporazum o klimi koji bi smanjio emisije gasova staklene bašte za 90 odsto ispod nivoa iz 1990. godine do 2040. godine, uključujući kupovinu stranih ugljeničnih kredita za pokrivanje 5 odsto smanjenja emisija, saopštio je Evropski parlament.
Sporazum će zahtevati od evropskih industrija da smanje emisije za 85 odsto, a od 2036. godine države članice EU će plaćati zemljama koje nisu članice da smanje emisije u njihovo ime kako bi nadoknadile ostatak.
Evropski parlament i države članice EU moraju pojedinačno da odobre cilj da bi on stupio na snagu, što je formalnost koja obično potvrđuje prethodno dogovorene sporazume.
Sporazum prevazilazi većinu obećanja o smanjenju emisija koje su dale druge velike ekonomije. Međutim, cilj je niži od onog koji preporučuju naučni savetnici EU za klimatske promene i slabiji od prvobitnog cilja, što odražava neslaganja među vladama EU oko tempa i troškova njihove zelene agende.
"Ovaj sporazum pokazuje da klima, konkurentnost i nezavisnost idu ruku pod ruku i šalje snažnu poruku našim globalnim partnerima. Dogovorili smo se o snažnom, ali realističnom zakonu o klimi“, rekao je Vopke Hoekstra, portparol Evropske komisije za klimatske promene.
Cilj predstavlja politički kompromis nakon višemesečnih pregovora u kojima su se vlade, uključujući Poljsku, Slovačku i Mađarsku, protivile većem smanjenju emisije ugljen-dioksida, smatrajući ga previše zahtevnim za domaće industrije koje se bore sa visokim cenama energije, jeftinijim kineskim uvozom i američkim tarifama.
Druge članice EU, uključujući Holandiju, Španiju i Švedsku, navele su pogoršanje ekstremnih vremenskih prilika i potrebu da se sustigne Kina u proizvodnji zelene tehnologije kao razloge za postavljanje visokog cilja.
Da bi pridobila protivnike, EU se takođe složila da ublaži druge politički osetljive klimatske politike, kao što je odlaganje uvođenja cene ugljenika na gorivo do 2028. godine.
(EUpravo zato/Poslovni)
