Ekstremne vremenske prilike koje su ovog leta pogodile Evropu nanele su neposredne ekonomske gubitke od najmanje 43 milijarde evra, pokazuje procena na nivou EU, dok se očekuje da će ukupni troškovi do 2029. porasti na čak 126 milijardi evra.
Prema brzoj analizi, koja još nije prošla stručnu recenziju, ali se oslanja na podatke objavljene u nedavnoj akademskoj studiji, samo jedno brutalno leto obeleženo toplotnim talasima, sušama i poplavama smanjilo je ekonomski učinak EU za 0,26 odsto u 2024. godini.
Najviše su pogođene Kipar, Grčka, Malta i Bugarska, sa kratkoročnim gubicima većim od 1 odsto njihove "bruto dodate vrednosti" (BDV), pokazatelja sličnog BDP-u. Sledile su ih druge mediteranske zemlje, Španija, Italija i Portugal.
Istraživači sa Univerziteta u Manhajmu i Evropske centralne banke ocenili su da su rezultati zapravo "konzervativni", jer ne uključuju rekordne požare koji su proteklog meseca opustošili jug Evrope, niti kumulativne efekte kada se više ekstremnih događaja poklopi u isto vreme.
Autorka studije, ekonomistkinja Sehriš Usman, navela je da bi "pravovremene procene" mogle pomoći donosiocima odluka u odsustvu zvaničnih podataka.
"Pravi troškovi ekstremnih vremenskih prilika otkrivaju se sporo, jer se posledice osećaju kroz brojne kanale koji nadilaze početni udar", rekla je ona.
Širi efekti, a ne samo direktna šteta
Naučnici u međuvremenu pokušavaju da utvrde koliko je globalno zagrevanje doprinelo ovakvim ekstremima: istraživanja pokazuju da su klimatske promene učinile požare u Španiji i Portugalu čak 40 puta verovatnijim, a u Grčkoj i Turskoj deset puta. U junskom "tiho razornom" toplotnom talasu broj žrtava u 12 velikih gradova bio je trostruko veći zbog zagađenja koje zagreva planetu.
Za razliku od istraživanja koja obično mere direktne štete, uništenu imovinu ili osigurane gubitke, ova studija je pratila i šire efekte, poput smanjenih radnih sati građevinara tokom vrućina ili kašnjenja u saobraćaju nakon poplava.
"Rezultati potvrđuju da su širi ekonomski udari ekstremnih vremenskih prilika značajniji od neposredne štete i traju duže nego što se misli", izjavio je Štefan Alagjat, glavni ekonomista za klimu u Svetskoj banci. On je upozorio da se u analizi koriste "nesavršeni pokazatelji" koji verovatno potcenjuju stvarne troškove, naročito kada su pogođene siromašne zajednice čiji se gubici u BDV-u ne vide jasno, iako je njihova patnja ogromna.
Gert Bijnens iz Nacionalne banke Belgije dodao je da se često zanemaruje još jedan veliki "skriveni trošak" – poremećaj u lancima snabdevanja. Njegovo istraživanje o poplavama u Belgiji 2021. pokazalo je da su fabrike, iako udaljene od pogođenih područja, beležile drastičan pad prodaje ukoliko su zavisile od dobavljača iz poplavljenih zona. Prema njegovim procenama, ignorisanje takvih efekata može dovesti do potcenjivanja štete i do 30 odsto.
"Iako ovakve procene nose određenu nesigurnost jer se zasnivaju na istorijskim prosečnim podacima i ne obuhvataju uvek složene kombinovane događaje, poruka je jasna: ekstremne vremenske prilike već ostavljaju ogroman ekonomski trag, a indirektne posledice mogu biti jednako razorne kao i sama fizička razaranja", zaključio je Bijnens.
(EUpravo zato)
