Nakon što je cena po toni ugljenika prošle godine porasla iznad 100 evra, cena dozvola za ugljenik u Evropskoj uniji skoro je prepolovljena do februara, pošto su emisije pokrivene tržištem pale kao rezultat manje potražnje za električnom energijom i veće proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.
Pad je do sada ove godine izbrisao 4,1 milijardu evra potencijalnih prihoda evropskog budžeta za investicije sa niskim sadržajem ugljenika, pokazala je analiza tržišnih podataka koje je medijima podelila konsultantska kuća Veyt, piše portal Energija Balkana.
Dok pad emisija pokazuje da tržište ugljenika pomaže bloku da ispuni svoje klimatske ciljeve, to takođe znači da ovakva vrste šeme za finansiranje fondova EU za zelenu tranziciju prikuplja manje novca nego što se očekivalo.
Fond za inovacije EU je glavni fond bloka za nove tehnologije poput hvatanja vodonika i ugljenika, na koji se blok od 27 zemalja oslanja da bi ispunio ciljeve klimatskih promena.
Prema sopstvenim procenama EU, fond bi ove decenije trebalo da prikupi 40 milijardi evra, ako su cene CO2 u tom periodu u proseku iznosile 75eur/t. Referentna cena ugljenika u EU ostala je ispod ovog nivoa više od tri meseca. U sredu se trgovalo za oko 70eur/t.
Kao rezultat toga, prihodi od ugljenika u EU do sada su 2024. 30 odsto manji nego da su aukcije ugljenika postigle prosečnu cenu iz 2023. koja je iznosila 83,6 eur/t, pokazuju podaci kompanije Veyt.
"Ako bude manje novca, to će uticati na broj projekata koje fondovi mogu da podrže", rekao je analitičar za ugljenik Jan Ćin koji radi u kompaniji koja se bavi berzama LSEG.
Tržište ugljenika takođe hrani Fond za modernizaciju kako bi pomogao najsiromašnijim zemljama EU da odustanu od fosilnih goriva.
Manje novca za energetsku tranziciju predstavljalo bi udarac evropskim industrijama koje se bore da postanu zelene, a da pritom ostanu konkurentne na međunarodnom nivou. Neki već prebacuju investicije u SAD, kako bi imali koristi od subvencija za čistu tehnologiju.
Iz kompanije za proizvodnju cementa Holcim su rekli da je Inovacioni fond bio pokretač niskougljeničnih investicija u Evropi. Najveći svetski proizvođač cementa već je dobio podršku za projekte hvatanja ugljenika u Belgiji, Hrvatskoj, Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj.
"Nikada nismo toliko ulagali u Evropu proteklih decenija kao sada, a to je delom zahvaljujući Fondu za inovacije", rekao je potpredsednik Holcima za odnose sa javnošću Sedrik de Meus, dodajući da bi se u budućnosti moglo ponovo kandidovati za fond.
Privremen pad cena
Analitičari kažu da je pad cena ugljenika u EU verovatno privremen i da bi cene trebalo da rastu u narednim godinama, jer je tržište dizajnirano tako da postepeno smanjuje ponudu dozvola svake godine, dok će posebna "rezerva" takođe apsorbovati višak ponude.
Ipak, neki su snizili svoje prognoze. Rojtersovo istraživanje analitičara iz 2022. dalo je prognozu da će prosečne cene za referentni ugovor iznositi 94 eur/t u 2024. To je palo na 74 eur/t u anketi u januaru.
Fond za inovacije podržava tehnologije sa niskim sadržajem ugljenika za koje su inovatori rekli da im nedostaju finansijska sredstva jer se smatraju previše rizičnim za investitore, a državni budžeti su rastegnuti.
"Bez toga (fonda EU), projekti nisu stvarno isplativi", rekao je David Stritmater, izvršni direktor nemačkog startapa ICODOS, koji je prošle godine pokrenuo pilot postrojenje za gorivo sa niskim sadržajem ugljenika u metanolu.
"To je zaista jedan od retkih instrumenata koji nam mogu pomoći da dođemo do rezultata", rekao je on, dodajući da je smanjenje nacionalnog budžeta Nemačke podstaklo druge lokalne klimatske projekte da umesto toga ciljaju na fond EU.
Inovacioni fond je u velikoj meri opterećen. Njegov poslednji poziv za finansiranje velikih projekata prošle godine dodelio je 3,6 milijardi evra za 41 projekat, nakon što se prijavilo 239. Poziv za manje projekte takođe je dobio ponude za skoro tri puta veći budžet od 100 miliona evra.
Nemački startap Heatrik razmatra ponudu za podršku svom prvom komercijalnom postrojenju, za pretvaranje obnovljive električne energije u industrijsku toplotu visoke temperature.
Suosnivač kompanije Wei Wu rekao je da pad cena ugljenika ne bi trebalo da podstakne kompanije da odustanu od planova za dekarbonizaciju, ali bi mogao da odloži ulaganja u projekte za uštedu emisija za koje bi viša cena ugljenika u EU pomogla da budu ekonomičniji.
(JA/EUpravo zato/Energija Balkana)
