Prosečna cena električne energije za potrošače koji nisu domaćinstva u EU iznosila je 18 evrocenti po kilovat-satu (kWh). To je za dva odsto manje nego u drugoj polovini 2025. godine, dok je u poređenju sa prvih šest meseci prošle godine zabeležen pad od 5,4 odsto.
Time je nastavljen trend pojeftinjenja električne energije za privredu koji je bio prisutan i tokom prethodne godine.
Podaci Evrostata obuhvataju potrošače van kategorije domaćinstava čija se godišnja potrošnja kreće između 500 i 2.000 megavat-sati (MWh).
Kada je reč o najskupljoj struji u EU, na vrhu liste nalazi se Irska, sa cenom od 27 evrocenti po kWh. Slede Kipar i Italija, gde je kilovat-sat koštao po 23 evrocenta. Isti raspored tri najskuplje zemlje zabeležen je i u prvoj polovini 2025. godine.
Na suprotnoj strani liste su Finska, sa svega devet evrocenti po kWh, Švedska sa 12 evrocenti, kao i Danska, Španija i Portugalija, gde je cena iznosila 13 evrocenti. Finska je jedina među zemljama sa najjeftinijom strujom zadržala istu poziciju kao godinu dana ranije.
Srbija sa najskupljom strujom u regionu
Sa prosečnom cenom od 15,28 evrocenti po kilovat-satu, Srbija je u prvoj polovini 2026. godine bila najskuplja na Zapadnom Balkanu. Na istoj poziciji nalazila se i u uporednom periodu 2025. godine.
Na listi 38 evropskih zemalja obuhvaćenih analizom, Srbija je zauzela 18. mesto.
Od ostalih država regiona, električna energija bila je najskuplja u Albaniji, gde je koštala 13,37 evrocenti po kWh. Slede Bosna i Hercegovina sa 11,86 evrocenti, Severna Makedonija sa 11,83 i Crna Gora sa 8,92 evrocenta.
Među bivšim jugoslovenskim republikama, Hrvatska je imala višu cenu struje od Srbije, od 16,10 evrocenti po kWh, dok je u Sloveniji kilovat-sat koštao 14,63 evrocenta.
Struja pojeftinila u većini zemalja EU
Trend smanjenja cena električne energije za privredu bio je prisutan u 19 članica EU, koje su u prvoj polovini 2026. zabeležile niže cene nego u istom periodu prethodne godine.
Najizraženije pojeftinjenje zabeleženo je u Luksemburgu, gde su cene pale za 23,8 odsto. Slede Češka sa smanjenjem od 11,9 odsto i Grčka, gde je struja pojeftinila 11,8 odsto.
Ipak, nisu sve zemlje zabeležile pad. U osam članica EU električna energija je poskupela, a najveći rast imali su Švedska (18,8 odsto), Finska (18,7 odsto) i Bugarska (14,2 odsto), navodi se u podacima Evrostata.
(EUpravo zato)
